Bože me prosti, onaj gardista-redov pored vrata Putinovog kabineta deluje opasnije i odlučnije nego naš načelnik generalštaba. To je zbog toga što se u Rusiji politika smatra ozbiljnim poslom, a ne načinom da se prekonoć dođe do lakog keša, blindiranih automobila besplatnog pijančenja, krkanluka i e
I ne preostaje mi ništa drugo nego da se zavučem u neki usamljen ćošak i isplačem kao čovek. Izvini Zorane, ali na ovaj dan moram da te ožalim kao i mnoge druge, kao i sebe jer živim u ovoj zemlji ćaknutih ljudi.
U Beogradu je sve spremno za posetu ruskog premijera Vladimira Putina, koja počinje ovog prepodneva.
Smrt je neminovna, ali onoliko koliko smo nemoćni pred smrću toliko, još uvijek, na život možemo utjecati vlastitim izborom. Smrt, pogotovo kada je siju nacionalisti, može biti bolna, spora i ponižavajuća, no takav ne mora biti i život, jer ako su nacionalisti gospodari naših smrti ne smiju biti i g
Nakon svih stradalih u mržnji koju su izazvali, njihovi moralni čistunci kao forenzičari analiziraju tekstove Lukovića i njemu sličnih, tražeći u njima govor mržnje, seksizam i ostale babaroge iz priručnika o političkoj korektnosti. Zaboravlja se samo jedno, ono najvažnije: ako je jezik kojim im se
Spajanje nespojivog u javnim proslavama Dana državnosti (i nažalost, ne samo tada!) države oličene jedino u segmentu sile (veličanjem vojske i policije) i Crkve (koja umesto da se drži božje reči o miru i »bezoružju« blagosilja vojne jedinice sve u želji da jača njihov militantni duh) uz istovremeno
Ej, kukala im majka. Vladimira Vladimiroviča nisu uspeli da prejebu mnogo žešći igrači, od kojih su neki pozavršavali i u sibirskim apsanama. Upozoravam naše zvaničnike da u slučaju potpisivanja nekih dokumenata obavezno Putinu vrate olovku. Jer zbog toga može i glava da odleti.
Nije da sam nešto nostalgičan, ali poslednjih nekoliko nedelja Zagreb i još neki hrvatski gradovi podsećaju na one naše šetnje 1996/1997. U subotu se u Zagrebu skupilo dobrih desetak hiljada ljutih ljudi; policija, kao i ona Slobina, kaže samo pet; demonstranti kažu petnaest
Kratki film ”Plavi ciganin” možda i ne bi bio vrijedan pomena kada ne bi obratili paznju na par detalja. Riječ je UNICEF-ovom projektu, a ova organizacija za pomoc djeci vec od 2002 godine medju ambasadorima dobre volje ima i čovjeka koji putujuci svijetom opjevava lik i osumnjičenika za najteže zlo
Znate, ako postoji, Bog je veoma čudan neki lik. Napravio je takav balans i tako ga perfektno remeti. Prostor na kojem se nalazi ogromna koncentracija gluposti, zadesio je građanski rat u kome je bilo mnogo žrtava.
Tokom petogodišnje vladavine i serije nezamislivih lupetanja, puzećih državnih udara, basnoslovne otimačine i pljačke u režiji njegove posluge, Srbija je još uvek kontaminirana Koštuničinom mentalnom radijacijom, nekrofilijom i psihopatologijom. Pri tom, „kampanja“ koja se (razložno) vodi protiv Čit
Nema nikakvog razloga da krijem, niti je to – želim da verujem uzaludno – krivično delo: gadi mi se Emir Kusturica. Gade mi se izjave Emira Kusturice. Gade mi se fotografije Emira Kusturice. Gade mi se njegovi filmovi: valjda sam jedan od retkih živućih Srba koji nije gledao „Underground“ niti bilo
