Ustavni poredak Srbije ne krše uhapšeni studenti i aktivisti, već "čovek koji obnaša funkciju predsednika države i koji je uzurpirao državu da od nje pravi privatnu prčiju", komentira režiser Aleksandar Reljić.
Juče sam saznao da grupa „roditelji koji žele da deca idu u školu“, kao argument u prilog svom cilju, navodi da su i u Hitlerovoj Nemačkoj deca išla u škole. Inače pominjanje Hitlera i nacista u nekoj raspravi, kao poređenje ili analogija sa temom o kojoj se raspravlja, naziva se Godvinov zakon i po definiciji predstavlja perfidan način da se skrene pažnja sa teme, jer je teško odgovoriti a da se ne deluje bezosećajno ili da se izgubi moralna nadmoć. Jer, naravno, šta reći posle tvrdnje da su deca čak i u vreme Hitlera išla u školu, a kod nas danas ne idu? Nakaradnost ovog argumenta kojim su ovi roditelji sasvim slučajno pogodili srž aktuelnog problema u obrazovanju, objasnićemo malo kasnije.
Laž je postojeće sredstvo politike u svim vremenima. Ali samo kao diskretni začin u obavljanju pretežno prljavih radnji. Bez laži, veština mogućeg bila bi samo utopija. Čerčil je tvrdio da političare i ljubavnike jedino obmane drže tamo gde jesu, istina bi razbila zabludu o moći u oba slučaja.
Veliki broj građana koji se nalazio na potezu Terazije-Slavija 15. marta tokom petnaestominutne pošte stradalima u padu nadstrešnice u Novom Sadu, izrazio je sumnju da je protiv njih korišćeno neko njima nepoznato sredstvo prinude u vidu senzornog oružja koje je izazvalo ne samo paniku, već i zdravstvene probleme kod mnogih.
U subotu se desio najveći skup u Beogradu i Srbiji. Koju god procenu da uzmete (onu da je na ulici bilo 300 hiljada ljudi, pola miliona ili čak i više od toga), nema dileme da je održan miran skup istorijskih razmera. Ukrali smo šou, jer samo predsednik voli da ga istorija pamti.
Pismo narodu studenata u blokadi privuklo je mnogo pažnje i komentara, koji su se pretežno odnosili na reaktuelizaciju zborova građana kao oblika neposredne demokratije. U narednim redovima osvrćem se na, rekao bih, urgentniju temu koju su studenti otvorili ovim pismom. Reč je o suverenosti.
Nastavljaju se protesti studenata i građana, blokade i petnaestominutna tišina za petnaest poginulih na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Studenti iz više pravaca krenuli pješke ka Beogradu uoči skupa koji je najavljen za 15. mart pod sloganom “15. za 15”.
Predsedniku Srbije čak ni nasilje, u kojem je jedino dobar, moglo bi se reći i najbolji, ne polazi za rukom ovih dana. Najavljuje ga, podstrekava, organizuje, ali sve to ide nekako traljavo, gotovo amaterski, što je za njega, nekada malog od nasilja, posilnog od nasilnog, prerano i preterano izraslog u velikog majstora nasilnih veština, zaista porazno. Gde si bio – nigde, šta si radio – ništa kad ti onoliki aparat za proizvodnju nasilja samo štrcka okolo umesto da peni i bljuje. Spao si na verbalno nasilje dok si reko: vojska i policija. Stvarno zadnje vreme došlo, mora nešto da se menja. Ili vlast ili narod.
Verujem da u Srbiji nema nikoga kome bi, ako makar površno prati aktuelna dešavanja, bilo potrebno dodatno objašnjavati šta je Prvi zahtev iz naslova ovog priloga. Taj zahtev glasi: „Objavljivanje celokupne dokumentacije koja se tiče rekonstruisanja železničke stanice u Novom Sadu koja je trenutno nedostupna javnosti.“
"Pokazujemo jedinstvo."
Tako student Saobraćajnog fakulteta u Beogradu odgovara na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) zašto studenti u blokadi insistiraju na tome da njihovi protesti nemaju lidere.
Neformalna grupa studenata „Hoćel' ta promjena“ skupa s građanima danas je ispred zgrade Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine održala protestno okupljanje. Izrazili su nezadovoljstvo zbog nedovoljne posvećenosti bosanskohercegovačkih vlasti u rješavanju problema koji su u posljednjim poplavama zadesili nekoliko bh. opština u kojima je bilo i smrtnih slučajeva.
Jednog dana će i studenti koji danas protestuju zbog genocida u Gazi i progona Palestinaca biti viđeni kao oni koji su bili na pravoj strani. Istorija će to dokazati. Do tada, vratimo diskusiju tamo gde joj je mesto: prekid rata u Gazi.