„Na zastavi nema crne boje, šljamu marš iz države moje“, tako se 80-ih na fudbalskim utakmicama skandiralo crnim igračima i navijačima. Britanija je danas sasvim drugačije mesto. Manje je starog sirovog rasizma i na sportskim tribinama i u društvu. Pa ipak se ponovo otvara pitanje da li ima i treba li da bude crnih ljudi u Britaniji – i koliko. Ovoga puta ne u obliku rasističkog skandiranja, već u akademskim izveštajima i novinskim kolumnama.
„Oni misle da su Englezi jer su ovde rođeni. Znači ako je pas rođen u štali, on je konj.“ Ovo je bila glavna fora komičara Bernarda Meninga 1970-ih. Desetak godina ranije, isti sentiment izrazio je Inok Pauel, mada biranim rečima: „Čovek poreklom sa Kariba ili iz Azije neće postati Englez rođenjem u Engleskoj. Po zakonu, on rođenjem postaje državljanin Ujedinjenog Kraljevstva; a zapravo, on je i dalje sa Kariba ili iz Azije.“
Fanonu nije bio važan rasni identitet, već političke vrednosti i društvena akcija: „Svaki put kada je neko doprineo pobedi dostojanstva duha, svaki put kada se neko usprotivio pokušaju potčinjavanja njegovih bližnjih, osećao sam solidarnost sa tim činom.“ Mnogi bi danas mogli da uče iz Fanonove širine i angažovanosti.
Rječnikom neusklađenim s protokolom (koji predviđa dostojanstveno, pristojno i razumljivo javno obraćanje osoba iz vrha državne politike) ili, primjerice, dodjelom odlikovanja Zlatanu Miji Jeliću, nekadašnjem zapovjedniku vojne policije HVO-a nadležnom za upravljanje zloglasnim logorom Heliodrom i optuženom za ratne zločine u Bosni i Hercegovini, Milanović je višekratno i mnogostruko unizio funkciju koju obnaša.
Premijer Andrej Plenković hoda i ulizuje se po „raznobojnim“ europama, a šuti na rasizam kod kuće. I to političar odgojen u tzv. komunističkoj obitelji, čija je majka bila vojna liječnica u JNA?! Ne ide to tako. RH ili jest ili nije civilizirana država. Po ovomu što joj se i kako događa u odnosu na strane radnike i turiste tamnije puti – nije. Niti će doskora biti
Foto: Getty Images Kada su 2020. počele demonstracije pokreta Black Lives Matter, prvo u Sjedinjenim Državama a potom i širom sveta, glavna meta protesta nije bio Derek Chauvin, policajac iz Mineapolisa koji je ubio Georgea Floyda. Floydovo ubistvo izazvalo je…
