U Izraelu ima dosta političara i javnih ličnosti koji pozivaju na završetak rata. Ima ih puno koji se bore za oslobađanje talaca. Još više je onih kojima je stalo do pada ove vlade. Postoje i oni koji brinu o statusu Izraela kao izopštene zemlje. Mnogi su uznemireni i zbog cene koju će zbog toga platiti izraelska ekonomija i društvo.
Sva protestna pisma protiv rata su značajna, ali su ova pisma zakasnela i kukavička.1 Čitajući ih može se steći utisak da u Pojasu Gaze živi i pati samo 59 ljudi. Oko njih nema više nikoga. Nema 50 hiljada leševa, nema na hiljade siročadi, povređene i invalidne dece, nema dva miliona raseljenih koji su ostali bez ičega. Samo 59 otetih koji žive i umiru, čija je krv plemenita a sloboda dragocena.
Zemlja je bila mnogo više šokirana (nečuvenim) hapšenjem mlade Jevrejke koja je na telavivskoj plaži bacila pesak na Itamara Ben-Gvira, nego pucnjavom u kojoj je ubijena nejevrejska demonstrantkinja, prožeta visokim etičkim vrednostima ništa manje od devojke iz Tel Aviva.
Nova laburistička vlada potvrdila je da će odustati od prigovora prošle britanske vlade na naloge za hapšenje izraelskih zvaničnika, premijera Benjamina Netanjahua i ministra odbrane Joava Galanta, koje je izdao Međunarodni krivični sud (ICC) u Hagu.
Jednog dana će i studenti koji danas protestuju zbog genocida u Gazi i progona Palestinaca biti viđeni kao oni koji su bili na pravoj strani. Istorija će to dokazati. Do tada, vratimo diskusiju tamo gde joj je mesto: prekid rata u Gazi.
Konačno, nešto se pokreće. Stručnjaci za međunarodno javno pravo kažu da odluka Međunarodnog suda pravde (MSP) predstavlja prekretnicu. Za početak, resetovan je rečnik. Gotovo je sa referencama na „samoodbranu“, koje služe kao izgovor za neoprostivo; uvedeni su uverljivi argumenti da najveći saveznik SAD i UK na Bliskom istoku vrši genocid.
Izraelski premijer Benjamin Netanyahu rekao je povodom 100 dana rata u Gazi da Izraelce "niko neće spriječiti" da unište Hamas.
Nekoliko desetaka antiratnih aktivista okupilo se u četvrtak navečer na Times Squareu u New Yorku i ispred Bijele kuće protestujući protiv američkih i britanskih napada na vojne ciljeve Huta u Jemenu, tvrdeći da taj korak prijeti da proširi rat u Gazi na regiju Bliskog istoka.
Zapadno novinarstvo i ranije je imalo globalnih posrtaja, ali ovo sada je totalno urušavanje profesije.
Patnja Gaze ne može doneti nikakvu korist Izraelu. Zima se približava i patnja će se udvostručiti. Izrael nikada nije izazvao ovakvu destrukciju i nije ubio toliko dece i ljudi kao u ovom ratu. Kada se javni diskurs fokusira samo na stvarna i izmišljena vojna dostignuća, uz beskrajno valjanje u izraelskoj patnji i samo na tome, a s druge strane se sprečava bilo kakav izraz protivljenja rezultat je jasan. Što se Izraelaca tiče ovaj rat može trajati unedogled, a ubijanje stanovnika Pojasa Gaze i njegovo uništavanje zauvek. Najmoralniji i najpravedniji.
Po metodama ubijanja ljudi i razaranja grada, po surovosti argumentacije i nemilosrdnom obračunu s neistomišljenicima, Izrael je iskočio iz okvira civiliziranog društva. Ko ga u tome podržava?
