Ljude poput Krstića, najgore zločince, Vučić, Dodik, nacionalistička javnost, mediji, intelektualci – veličaju kao heroje upravo zbog zločina koje su počinili, sve dok ih negiraju. A sada im isti taj zločinac kaže da je to šuplja priča, da on zaista jeste učesnik u genocidu. I da je cela kampanja protiv Rezolucije UN-a o genocidu u Srebrenici sumanuta, promašena i osuđena na propast.
Nepotrebno je navoditi primere za očiglednosti, nacionalistička klika devastirala je sve što je stigla, a planira da isti postupak anihilacije primeni i na sve što je nekim čudom preteklo njihovu najezdu. U tom udruženom zločinačkom poduhvatu protiv sopstvenog naroda najverniji saveznici nacional-skakavaca su milioni pripadnika tog istog naroda izloženog pustošenju.
Sve su to nepoznanice za većinsku Srbiju, a ima ih još na hiljade i hiljade sličnih, podjednako čudovišnih, jezivih i monstruoznih. Srpsku javnost zgražava nekoliko surovih mafijaških ubistava, ali je zato uopšte ne potresa na desetine hiljada ratnih zločina, ubistava nedužnih ljudi počinjenih upravo u ime Srbije, srpstva, srpskog naroda i famoznog nacionalnog interesa. Već decenijama većina jednostavno odbija da zna bilo šta o nebrojenim zločinima koje su počinile srpske snage na području bivše Jugoslavije. Što bi rekao jedan manje poznati pesnik: “Ništa nije bilo / ništa se desilo / desilo se ništa / savest nam je čista”.
Blebeće tako Milorad kako hrišćani i muslimani ne mogu da žive zajedno, kako je to nemoguće, kako je BiH najočigledniji primer te nemogućnosti. Eh, šta zna naš čovek šta je nemoguće? Ti mu pričaš da je nešto neizvodljivo, a njega baš briga, on živi po svom. Živeli su svi u. Bosni mirno i harmonično pola veka u socijalizmu, bez ikakvih većih problema, živeli su zajedno ljudi različitih vera i nacija u SFR Jugoslaviji, sklopljeno je preko milion brakova između pripadnika različitih naroda, najviše u Bosni – samo zato što nisu znali da je to nemoguće.
Dinko Gruhonjić je profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, programski je direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine i bivši predsednik ovog udruženja (2004-2016), jedan od urednika portala VOICE i Autonomija, novinar Bete. Novinarstvom se bavi više od četvrt stoleća, boreći se za antifašističke i antinacionalističke vrednosti, zbog čega je nebrojeno puta dobijao pretnje. Sa Dinkom Gruhonjićem razgovaramo o gorućim problemima u Srbiji i regionu, od kojih mnogi traju najmanje 35 godina
Prema Aneksu 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma, u ovlašćenja visokog predstavnika spada i smenjivanje sa dužnosti funkcionera koji krše zakonski preuzete obaveze i Dejtonski mirovni sporazum. Zašto onda Milorad Dodik i dalje mirno sedi u kancelariji predsednika Republike Srpske? Zašto je uopšte na slobodi?
Ne vidi Srbija ni 57 masovnih grobnica koliko je iskopano samo u opštini Prijedor, niti se pita kako su u njima završila tela pogubljenih nesrba. Slepa je srpska javnost za logore u okolini Prijedora, za Omarsku, Keraterm i Trnopolje u kojima su ubijani ljudi samo zato što nisu Srbi, u organizaciji velikih srpskih heroja Ratka Mladića i Radovana Karadžića, pod budnim okom tadašnjeg zvaničnog Beograda. A kad vidi nekog izgladnelog, izmučenog logoraša poput Fikreta Alića koji je, na sreću, logor preživeo, onda se uvek nađe neki patriota kao što je reditelj Predrag Gaga Antonijević koji će cinično da ustvrdi kako je ovaj bolovao od tuberkuloze, a nije trpeo nikakva zlostavljanja.
Kako možeš Milana Lukića da proglasiš za heroja i da mu se diviš kad je on sa svojim kolegama-zločincima iste takve ljude kao što si ti zatvorio u kuću na Bikavcu, blokirao sve izlaze, pucao, bacao bombe unutra, da bi na kraju polio kuću benzinom i zapalio je? I ne samo ljude poput tebe, već je spalio i decu koja su bila uzrasta tvoje dece, i starce i starice koji su bili u godinama tvojih roditelja. Kako možeš da vidiš nešto dostojno divljenja u Maki Radiću koji je silovao devojčice životne dobi tvoje maloletne ćerke? Šta s tobom, prijatelju, nije u redu? Koji je tebi, čoveče, đavo?
Jeziva svedočanstva preživelih se ne smeju zaboraviti, a oni koji neprekidno poriču genocid – neka bar znaju šta tačno negiraju. I neka nastave sa svojom sramotom. Ako mogu.
Ne preziru naši naprednjački, radikalski, socijalistički i ostali nacoški elementi baš sve što dolazi sa Zapada. Njima su mrski vladavina prava, demokratija, tolerancija, podela vlasti, slobodni izbori, sloboda govora, pravo na kritiku, ravnopravnost, jednakost pred zakonom, individualizam, liberalizam, dostojanstvo ličnosti, lični integritet, solidarnost, pravda.
Anonimni novinari “Politike” i ostali propagandisti naprednjačkog režima žele da sakriju kuda vodi nacionalistička ideologija, falsifikuju katastrofalnu zlikovačku prošlost i trasiraju istu takvu ili vrlo sličnu budućnost, izdajući tako novinarsku profesiju.
Na čelu Srbije je nelustrirani radikal, ađutant ratnog zločinca Vojislava Šešelja, a njemu uz skute stoluju razni drugi učesnici udruženog zločinačkog poduhvata, te kojekakva kukasta i alava mlađarija frustrirana što je devedesetih bila premlada da organizuje paravojne formacije i obilazi srpske snajperiste na Palama. Za te imperijalne težnje srpski nacionalisti imaju podršku od druge imperijalističke države, nešto većeg formata, zločinačke Putinove Rusije.
