Tragom informacije koju je pre dva dana iznela u javnost ministarka pravde Srbije Snežana Malović da će najavljeno revidiranje optužnica protiv osumnjičenih za ratne zločine koje su svojevremeno podigli vojni sudovi u Srbiji protiv državljana BiH i Hrvatske biti predmet bilateralnih razgovora, istraživali smo šta se događa na relaciji Beograd-Sarajevo i Beograd- Zagreb.
Sa predstavnicima bh. tužilaštva, kako smo saznali iz pouzdanih izvora u Beogradu, očekuje se susret sredinom ove nedelje i početak razgovora o spornim predmetima. Ovu vest nam, međutim, nisu potvrdili u Sarajevu.
Problem u saradnji dva tužilaštva predstavlja to što nema još potpisanog Sporazuma o međusobnom ustupanju dokaza koji je ranije već potpisan sa Hrvatskom i Crnom Gorom, kažu u Beogradu. Tužilaštvo Srbije je, kako saznajemo, spremno da, nakon potpisivanja Sporazuma, ustupi sve predmete BiH, uključujući i najnoviji slučaj generala Jovana Divjaka.
Pozvali smo tužioca BiH Milorada Barašina u pokušaju da saznamo hoće li taj sporazum biti uskoro potpisan.
„Moj stav je jasan. Za predmete koje smo mi počeli prije, treba ostaviti da se rade u BiH. A pregovaranje o potpisavnju Sporazuma se nastavlja”, kazao je on.
Na pitanje ko odugovlači sa potpisivanjem tog Sporazuma, Barašin je odgovorio:
“Problem je u Srbiji, jer mora da popusti u nekim stvarima i da shvati kako je ustrojena BiH, kakav je Ustav BiH. Mi smo na putu da to riješimo, a kad se riješi, bićete obavešteni.“
U Tuzilaštvu za ratne zločine BiH kažu da je za potpisivanje Sporazuma potreban politički dogovor na nivou dve države, a ne samo dogovor Tužilaštva, a takav politički dogovor još nije postignut.
U Ministarstvu pravde Hrvatske su nam potvrdili da mešovita radna grupa već radi na reviziji predmeta i u jednoj i u drugoj državi, jer za to ima razloga i na jednoj i na drugoj strani. Međutim, to se radi van domašaja javnosti kojoj je za sada upućeno samo birokratsko saopštenje sa nedavnog bilateralnog sastanka.
„Izaslanstvo Republike Srbije potvrdilo je da su jedini verodostojni popisi osoba optuženih ili osuđenih za ratne zločine i za oružane pobune oni koji se razmenjuju u radu mješovitog povjerenstva i po kojem postupa Tužilaštvo za ratne zločine u Srbiji. Zaključeno je, također, da će se međusobno dostaviti pravomoćne presude za osobe optužene ili osuđene za ratne zločine i oružane pobune radi uručenja putem međunarodne pravne pomoći“, kazala je portparolka Ministarstva Vesna Dovranić.
Politička zloupotreba
Ministarka pravde Snežana Malović je ovog vikenda, najavljujući ubrzan rad mešovite komisije sa Hrvatskom, bila nešto konkretnija.
Snežana Malović
„Cilj te radne grupe nije samo da evidentira predmete i poternice, već da u zajedničkoj akciji dva tužilaštva utvrdi gde je najcelishodnije da se ti predmeti procesuiraju i da li uopšte treba dalje da se vode“, rekla je ona.
Vratimo se Beogradu koji je međunarodnim poternicama i hapšenjima koja su se pokazala neosnovanim izazvao velike skandale i probleme sa susedima (slučajevi Jurišić, Ganić i Purda a očekuje se da se razreši i slučaj generala Divjaka).
Pokazalo se da je Tužilaštvo nekritički preuzelo predmete bivšeg Vojnog suda iz Miloševićevog vremena i da treba zato dobro pretresti sve te slučajeve na osnovu kojih su izdate poternice. A ima ih oko 90.
Ipak, upozorava advokat Đorđe Dozet, bivši sudija Vojnog suda koji je još početkom 90-ih otišao u advokaturu protiveći se političkoj zloupotrebi suda, odgovornost za neosnovane poternice nisu samo na bivšem Vojnom sudu.
„Dakle, ako mi sad kažemo da je Vojno tužilaštvo postupalo po JUL-ovskim (moćna bivša partija Miloševićeve supruge) ili nekim drugim kriterijumima, ne može se iza te činjenice sakrivati ovo Tužilaštvo, pa reći: mi smo obmanuti. Svaki taj predmet je bio na oceni Tužilaštva za ratne zločine. Nije mogao istražni sudija Suda za ratne zločine doneti bilo kakvu odluku po zahtevu za sprovođenje istrage ili po optužnici Vojnog tužilaštva pre nego što se Tužilaštvo za ratne zločine o tome izjasni“, kaže Dozet.
Sporna hapšenja i regionalne svađe povodom njih, uz blokade koje postoje zbog nefunkcionisanja države kao što je to slučaj sa BiH, počeli su ozbiljno da kompromituju osnovnu ideju sa kojom se krenulo u domaća suđenja za ratne zločine, a to je – kažnjavanje krivaca, i to pre svega onih iz sopstvenog naroda kako bi se stvorio prostor za istinsko pomirenje.
Umesto toga, progonom onih preko plota uz istovremeno vršljanje zločinaca u sopstvenom dvorištu, stiče se utisak da se nastavlja rat pravnim sredstvima.
