Foto: Kent Porter/The Press Democrat/AP
U svetlu klimatskih promena i El Ninja, periodičnog prirodnog fenomena koji zagreva vode tropskog Pacifika, čovečanstvo je od 3. do 9. jula doživelo najtopliju nedelju otkako se vodi evidencija
Piše: Jelena Kozbašić – Klima101
U periodu od 3. do 9. jula ove godine, svet je doživeo sedam najtoplijih dana ikada zabeleženih, saopštila je Služba za klimatske promene Kopernikus.
To znači da je za nama najtoplija nedelja u istoriji Kopernikusovog merenja koje seže do 1940. godine.
Isto pokazuju i preliminarni podaci Svetske meteorološke organizacije (SMO).
Uprkos tome što zvanična evidencija o kretanju globalnih temperatura seže pretežno do sredine dvadesetog veka, meteorolozi su gotovo sigurni da je iza nas najtoplija nedelja čak i ako se gleda znatno duže vremensko razdoblje s obzirom na ono što se zna o klimi tokom više milenijuma na osnovu podataka izvučenih iz leda i koralnih grebena.
Tako je naučnica u istraživačkom centru za klimu Vudvel, Dženifer Fransis, za CNN ocenila da je rekord za najtopliju nedelju postavljen za najmanje 100 hiljada godina unazad i da je u pitanju „velika stvar”.
Svaki dan u protekloj nedelji, globalno gledano, bio je topliji u odnosu na prethodni najtopliji dan sa prosečnom dnevnom temperaturom od 16,94 °C, zabeležen sredinom avgusta 2016. godine.
Sve je počelo u ponedeljak, 3. jula, kada je prosečna dnevna temperatura na planeti iznosila 17,01 °C i po prvi put od 1979. premašila sedamnaesti podeljak na Celzijusovoj skali.
Temperatura je nastavila da raste u narednim danima da bi u četvrtak, 6. jula, dostigla maksimum od 17,23 °C, a onda krenula da veoma blago opada, pokazuje grafik sa sajta Climate Reanalyzer. On se temelji na proračunima Instituta za klimatske promene pri Univerzitetu u Mejnu koji pokazuje kretanje prosečnih dnevnih temperatura u zadnje 44 godine.
Rekordno topla nedelja usledila je nakon najtoplijeg juna globalno otkako se vodi evidencija.
„Izuzetna toplota tokom juna i početkom jula desila se u osvit razvoja El Ninja za koji se očekuje da će dodatno podstići vrućine i na kopnu i u okeanima i dovesti do ekstremnijih temperatura i morskih toplotnih talasa”, kazao je direktor klimatskih usluga u SMO, Kristofer Hjuit.
„Nalazimo se na neistraženoj teritoriji i možemo očekivati obaranje još više rekorda kako El Ninjo napreduje, a ovi uticaji nastaviće se i u 2024. godini”, upozorio je on. „Ovo su zabrinjavajuće vesti za planetu.”
El Ninjo je prirodni fenomen koji periodično zagreva vodu u tropskim delovima Tihog okeana, ali ima prostorno mnogo širi uticaj na klimu doprinoseći slabljenju monsuna, kišama na jugozapadu Sjedinjenih Američkih Država i sušama u Aziji i Australiji.
S obzirom na to da je dugoročni trend porasta temperatura na Zemlji, izazvan sagorevanjem fosilnih goriva, od skoro potpomognut zagrevanjem tropskog Pacifika, naučnici sve više strahuju da će u toku 2023. biti oboreni rekordi, ne samo za najtopliji dan ili nedelju već i za godinu.
