foto: EPA-EFE
Skoro svaku izraelsku vojnu operaciju protiv Palestinaca poslednjih decenija pratile su demonstracije i protesti palestinskih državljana Izraela. Ponekad su protesti bili veći, kao u maju 2021, a ponekad bi se demonstranti zadovoljili blokiranjem ulaza u arapska naselja.
Piše: Baker Zoabi, Mekomit
Prevela: Alma Ferhat
Ali ovog puta, osam dana od početka bombardovanja Gaze nakon ubilačkog upada Hamasa u naselja oko Pojasa, čak i nakon što je broj ubijenih u Gazi prešao 2300 (po podacima od nedelje, 15. oktobra), arapske ulice su mirne. Nije to obična tišina, već strah. Sukob je ovog puta započeo Hamas, ubijanjem više od 1400 Izraelaca, od kojih hiljadu civila. Ali postoje i drugi razlozi.
„Arapska zajednica je užasnuta prizorima koje smo videli iz Pojasa Gaze te subote“, kaže aktivista i analitičar Ihab Džabarin. „Nemamo duple standarde, ono što smatramo neprihvatljivim da se čini našem narodu, neprihvatljivo nam je i da se čini drugima… Iako je izraelska reakcija bila momentalna, veoma surova, praćena velikim razaranjima i velikim brojem žrtava, i dalje je prisutan osećaj da je ovog puta najviše pogođen Izrael. To je razlika od prethodnih ratova, u kojima je Gaza je bila izložena agresiji zbog raketne paljbe ili bez očiglednog razloga, kada je arapska zajednica izlazila da osudi napade.“
Velika većina pripadnika arapske zajednice rođena je nakon Jomkipurskog rata 1973. i nikada nisu videli Izrael u stanju ovakve krize nakon iznenadnog napada Hamasa. Zato se arapska zajednica, osim što oseća šok i užasnutost, plaši reakcije vlasti i ulice.
„Po prvi put se nalazimo u situaciji u kojoj Izrael ima ogromne žrtve“, kaže Rula Daud, direktorka organizacije „Stojimo zajedno“. „Situacija je veoma osetljiva, i to je razlog što je na ulicama tako mirno.“ Daud dodaje i da su masovna hapšenja i teške kazne izrečene mladim Arapima, koji su učestvovali u nemirima u maju 2021, stvorili faktor odvraćanja. Na to treba dodati i zakonske predloge koji su podneti u poslednje dve godine, a na čijoj je meti sloboda izražavanja. Takav je, na primer, zakon o zastavi koji je trebalo da zabrani isticanje palestinske zastave na javnim institucijama kao što su univerziteti. „Još od vojnog režima1 nije se osećao toliki strah na arapskim ulicama“, kaže Daud.
I Džabarin povezuje tišinu u arapskim naseljima sa masovnim hapšenjima nakon događaja u maju 2021. Osim toga, kaže on, još od prvog dana rata bezbednosne snage su hapsile mlade ljude u Jafi i drugim oblastima pod izgovorom da objavljuju reči podrške Hamasu na društvenim mrežama.
Daud ne očekuje nikakve proteste arapske zajednice u skoroj budućnosti. „Vlada utisak da neko mora da kaže zajednici šta da radi, jer se čini da su vođe nestale i da ćute“, kaže ona. „Svi čekamo da se nešto veliko dogodi. Čak ni stranke ne izlaze sa jasnim stavom.“
Ipak, nakon prvobitnog šoka, neki poslanici Kneseta su reagovali na ono što se dogodilo u Pojasu Gaze. Tako je na primer predsednik levičarske stranke Hadaš i poslanik u Knesetu Ajman Ode u svom govoru rekao da iako je „naš narod mnogo propatio, sa moralnog i političkog stanovišta zabranjeno je povređivanje građana i nevinih ljudi“. Ode je odbacio poziv čelnika Hamasa izraelskim Palestincima da se priključe u aktivnostima protiv Izraela. „Vodili smo poštenu i odgovornu borbu od 1948. godine i ona mora takva da ostane“, rekao je Ode. Sama stranka Hadaš je u nedelju zvanično osudila stradanje civila u Pojasu Gaze.
Predsednik izraelsko-arapske stranke Taal, Ahmad Tibi, osudio je napade Hamasa oštrim rečima. „Ubijanje žena, dece i starih, kao i zverstva nad civilima na jugu, zaslužuju osudu bez ikvog oklevanja“, rekao je Tibi.
Jedna od najvećih briga arapske zajednice je mogućnost da se u mešovitim izraelskim gradovima obnove sukobi iz maja 2021. Umesto da pokuša da umiri zabrinutost, ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben Gvir se potrudio da je raspali prošle nedelje, kada je izjavio da je policijskoj upravi dao instrukcije da se pripreme za „scenario akcije Šomer Homot 2 [napad na Gazu 2021.]“. Analitičari tvrde da je Ben Gvirova izjava bila deo političke igre, zbog razgovora o ulasku Benija Ganca u vanrednu vladu i „ratni kabinet“ čiji Ben Gvir neće biti deo, ali ipak ostaje ministar policije.
„Sukobi 2021. delom su bili posledica jevrejskog radikalizma“, kaže Džabarin. „Danas su lideri tog ekstremizma u vladi. Ne znam kolika im je sloboda data da zapale ulicu.“ Na vrhuncu traume i bola, ministar za nacionalnu sigurnost bira da agituje umesto da zbližava, kažu u Arapsko-jevrejskom centru „Givat Haviva“. „Uvereni smo da će dve zajednice preuzeti odgovornost u smirivanju emocija i da neće biti uvučene u konflikt uprkos ministrovim pokušajima“.
Jedna od svetlih tačaka u maju 2021. bili su skupovi solidarnosti koji su tih dana često organizovani. Učestvovao je i pokret „Stojimo zajedno“, a Rula Daud veruje da je to i sada moguće: „Ljudi s kojima radim veruju u zajedničku arapsko-jevrejsku borbu.“
Daud kaže da je uprkos „šoku, osećaju gubitka i konfuzije“, njena organizacija od prvog dana bila partner u okupljanju „Čuvara solidarnosti“ u mešovitim gradovima. „Danas imamo sedam grupa u sedam naselja, uključujući Lod, Ramlu, Jafu-Tel Aviv, Haifu i Akru, i nastavljamo rad na širenju.“ „Tačno je da ovakvi događaji osobu bliže povezuju s mestom njenog porekla, ali mi ih koristimo i da bismo sačuvali sve što smo izgradili, posebno jer su nam zahtevi slični: jednakost za sve i život bez straha.“
Džabarin smatra da nastavak zajedničke borbe ne zavisi toliko od Arapa, koliko od Jevreja. „Mislim da većina Jevreja veruje da rat neće uticati na zajedničku borbu“, kaže on jer jevrejski aktivisti povezuju ono što se dogodilo u Pojasu Gaze s onim što se dešava u državnom vrhu i takođe razumeju da su „ovi strašni događaji deo tekućih tenzija i sukoba.“
U svom govoru u Knesetu, poslanik Ajman Ode je rekao da mu se čini da je većina univerziteta u Izraelu podlegla pritisku koji već dve godine vrši desnica i da su odlučili da progone studente. Njegovo upozorenje se obistinilo. Nekoliko univerziteta i akademskih institucija je proteklih dana objavilo upozorenja studentskim udruženjima. Pojedini arapski studenti na univerzitetima u Haifi, Tel Avivu, Ber Ševi i različitim koledžima pozivani su na saslušanje, a neki od njih su suspendovani zbog objava na društvenim mrežama koje su shvaćene kao podrška Hamasu.
Jedna studentkinja sa telavivskog univerziteta kaže da je promena politike univerziteta očigledna. „Stiče se utisak da univerziteti žele da zadovolje vladu i desničare. Studentima se preti suspenzijom samo zato što su objavili nešto o nepravdi, citat iz Kurana ili izraze saosećaja sa žrtvama u Gazi. To se tumači kao podrška terorizmu.“ Iako je ova studentkinja politički aktivna, želela je da ostane anonimna zbog straha od progona: „Ranije nas je univerzitet štitio, kao i naše pravo da izrazimo mišljenje. Sada se sve promenilo.“
