Prema nedavnoj anketi, Orban je jedan od najnepopularnijih lidera u Evropi. Ali, ako njegov program i nije naišao na podršku među Evropljanima, zato ga u Sjedinjenim Državama oduševljeno dočekuju ideolozi ekstremne desnice, koji njegov režim smatraju modelom za drugi Trampov mandat.
Ne samo što na republikanskim predizborima učestvuje kao da je aktuelni predsednik, Donald Tramp povremeno igra ulogu predsednika i kod kuće. Prošlog petka je ugostio mađarskog premijera Viktora Orbana u kvazi-državnoj poseti na svom imanju Mar-a-Lago, koje pronicljivi kritičari opisuju kao „palatu izvršnog direktora-predsednika-kralja, opremljenu u stilu raskošnog diktatorskog šika kakav vole kleptokrate iz trećeg sveta“.
Elem, bilo kako bilo, Dan nezavisnosti je tu. U zemlji u kojoj dvojica od trojice to ne žele, možda i ne treba biti previše entuzijastičan oko toga. Ali, mora se obilježiti. Za nas, već pomalo bivše, jedini pravi Dan državnosti je 25. novembar. Ideje o toj zemlji ne bi bilo da nije bilo tog zasjedanja u Mrkonjić Gradu, usred svjetske kataklizme.
Milijarde eura pomoći EU Ukrajini premijer Mađarske, Viktor Orban, nije mogao zaustaviti. Međutim njemu se vjerovatno ionako radilo o nečemu drugomu.
Desničarski populisti na vlasti nisu samo opasnost za demokratiju i pravnu državu – oni ruiniraju i gospodarstvo svojih zemalja.
Prikazujući RS kao nekakav bedem hrišćanstva, Dodik je pokušao da osigura podršku zapadnih desničara u svrhu ostvarivanja vlastitih političkih ciljeva. Iako u tome nije imao naročitog uspjeha i njegovi dobri odnosi s evropskom desnicom ponekad djeluju više kao PR potez nego ozbiljna politika, postavlja se pitanje da li će globalna promjena ravnoteže u EU ali i USA (eventualni povratak Donalda Trampa na vlast) moći da mu pomogne da ostvari svoje političke ciljeve.
Orbanovo protivljenje potencijalnom članstvu Ukrajine u EU liči na njegovu konfrontaciju sa Briselom oko migracija 2015. Ali ovoga puta je strategija propala i on je sada u većoj izolaciji nego ranije. Pokazala se pogrešnom računica da će se istočnoevropski lideri uplašiti da će im zbog Ukrajine biti smanjeni fondovi, a da će oni iz zapadne Evrope odbiti da integrišu još jednu veliku zemlju sa istoka.
