Foto: WJTV
Protekli mesec bio je najtopliji maj u globalnoj istoriji merenja, saopštila je Služba za klimatske promene Kopernikus.
Ali isto tako rekordno topao bio je i jun, jul, avgust, septembar, oktobar, novembar i decembar prošle godine, pa onda i januar, februar, mart i april ove.
To znači da je maj 2024. zapravo dvanaesti uzastopni mesec na planeti tokom kojeg je prosečna temperatura oborila prethodni mesečni rekord.
„Dostizanje ovog niza od dvanaest meseci šokira, ali ne iznenađuje”, rekao je Karlo Buontempo, direktor Kopernikusa.
„Iako će se ovaj niz rekordnih meseci eventualno prekinuti, sveukupni potpis klimatskih promena ostaje i ne postoje naznake da će se takav trend promeniti.”
Prosečna majska temperatura na globalnom nivou bila je za 0,65 °C viša u odnosu na referentni period (1991-2020).
U poređenju sa predindustrijskim dobom (1850-1900), odstupanje je naravno još drastičnije: svet je bio za 1,52 °C topliji nego što je to bio slučaj u drugoj polovini devetnaestog veka.
A upravo u toj brojki krije se još jedna sumorna istina: maj 2024. je jedanaesti mesec zaredom (od jula 2023) da prosečna mesečna temperatura dostiže ili premašuje donju, ambiciozniju granicu Pariskog sporazuma o zauzdavanju porasta temperature na 1,5 °C.
U svetlu obaranja mesečnog rekorda za mesečnim rekordom, prosečna globalna temperatura u proteklih dvanaest meseci, odnosno od juna prošle do maja ove godine, najviša je ikada zabeležena.
Bilo je za 0,75 °C toplije u odnosu na prosek temperatura od 1991. do 2020, a za 1,63 °C toplije nego tokom predindustrijskog doba.
Kopernikusova merenja slažu se sa najnovijim Globalnim decenijskim izveštajem o klimi koji objavljuje Svetska meteorološka organizacija (SMO). Njegovi autori predviđaju da će svaka godina od 2024. do 2028. biti između 1,1 i 1,9 °C toplija u poređenju sa drugom polovinom devetnaestog veka.
Kako se navodi, postoji 86% verovatnoće da najmanje jedna od predstojećih godina postavi novi godišnji rekord, preuzimajući neslavni tron od najtoplije godine do sada – 2023.
Deo zaposlenih u Kopernikusu učestvovao je u pisanju izveštaja o indikatorima globalnih klimatskih promena.
Ni ova publikacija ne donosi lepe vesti: porast temperature, koji su izazvali ljudi, trenutno napreduje brzinom od 0,26 °C u toku deset godina, što je najbrže otkako je počela evidencija.
Ako želimo da zaustavimo globalno zagrevanje na 1,5 °C, možemo da emitujemo još oko 200 milijardi tona ugljenika.
Prema aktuelnim podacima, to je količina štetnih emisija koju čovečanstvo oslobodi za samo pet godina što znači da ćemo, u slučaju da nastavimo tim tempom, preostali karbonski budžet istrošiti i pre kraja decenije.
Upravo ove nedelje, kada su nam jedno za drugim stizala saznanja o rastućoj opasnosti globalnog zagrevanja, obeležili smo i Svetski dan životne sredine, a generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš iskoristio je ovu priliku da još jednom potcrta važnost klimatske akcije.
„Igramo ruski rulet sa našom planetom”, upozorio je on. „Potrebna nam je izlazna rampa sa auto-puta koji vodi u klimatski pakao.”
Međutim, još nije sve izgubljeno. Gutereš je u svom obraćanju podsetio da se uspešnost zaustavljanja porasta temperature na 1,5 °C meri decenijama, a ne mesecima ili godinama.
„Dakle, kratkoročni prelazak preko praga od 1,5 °C ne znači da je naš dugoročni cilj osujećen”, poručio je. „To znači da treba da se borimo jače.”
