Foto: Mihailo Krstić
Ovaj put bilo je izvesno da će sednica biti održana. Predsednik republike (iako nema nikakvih ovlašćenja u vezi sa funkcionisanjem lokalnih samouprava) rekao je nekoliko dana ranije i kad će biti održana i šta će biti na dnevnom redu. Dodao je da će vlast pokazati „trpeljivost i strpljenje“ ali da će „nadležni organi reagovati ako opozicija pokuša da izazove incidente tokom ove sednice“. Trpeljivosti i strpljenja se baš nimalo nismo nagledali, ali jesmo mnogo čega ružnog. A ishod svega je bio izbor gradonačelnika bez prisustva ijednog opozicionog odbornika u sali.
Izbor gradonačelnika u odsustvu predstavnika opozicije, sa stanovišta elementarnih demokratskih standarda, predstavlja apsolutno nepoželjan, ružan presedan. I sigurno će biti primećen i u međunarodnim relacijama i doprineti daljem urušavanju inače teško urušenog ugleda zemlje.
Izbor gradonačelnika svakog, pogotovo velikog, drugog po veličini grada u zemlji je važna stvar i podrazumeva se da se vrši demokratski. Nije sporno da vlast ako ima većinu može izabrati gradonačelnika. Ali to mora da uradi u zakonom i poslovnikom predviđenoj proceduri u kojoj se, nezavisno od odnosa snaga, mora čuti i glas opozicije. U tom kontekstu, čak i samo eventualni bojkot opozicije bacio bi određenu senku na proces izbora. A nasilno isključivanje opozicije iz procesa ga potpuno delegitimizuje. Ono neizbežno upućuje na zaključak da vlast nije želela da dopusti da se tokom skupštinskog pretresa čuju neke bitne činjenice o kandidatu za gradonačelnika, na primer one o ulozi koju je on imao u organizaciji brutalnog batinanja građana Novog Sada, uz angažovanje nekih krajnje problematičnih lica, prilikom ranijih građanskih protesta. A samo te činjenice, ako su tačne, čine ga nedostojnim funkcije prvog čoveka grada.
Vlast doduše tvrdi da odbornici opozicije „nisu hteli“ da prisustvuju sednici. U prilog tome plasiran je i jedan video snimak na kome neka žena megafonom poziva opozicione odbornike da uđu ali to zaista deluje kao providno pokriće jer se na istom snimku vidi da ih kordon policije u tome sprečava. Od odbornika se moglo čuti da su se predstavljali kao odbornici i tražili da prođu ali policija ih uprkos tome nije pustila. Od nekih se opet moglo čuti da su ih pozivali da uđu uz nekakve neprihvatljive i ponižavajuće posebne uslove („pojedinačno i bez ličnih stvari“). Opozicioni odbornici kažu, a vidljivo je i sa video snimaka, da su ih policajci udarali šlemovima, rukama i nogama i da nisu reagovali ni na njihova upozorenja da su odbornici i da idu na sednicu, što je sa stanovišta elementarnih demokratskih standarda nedopustivo, skandalozno. Svi odbornici, i vlasti i opozicije, u skupštini moraju biti tretirani kao kod svoje kuće i niko ne sme da ih sprečava da u nju uđu, a pogotovo je nedopustivo da ih pri tom tuče. Primena sile protiv njih, pogotovo uprkos činjenici da su upozoravali na svoj status i objašnjavali da idu na sednicu, bez sumnje je prekoračenje ovlašćenja i kršenje zakona za koje bi neko morao da snosi odgovornost. A budući da nije verovatno da su policajci na terenu dejstvovali samoinicijativno, javnost ima pravo da zna ko im je odozgo naredio da tako postupaju.
U jednom istom danu smo bili svedoci tri indikativne situacije. Prvo, skandaloznog izbora gradonačelnika. Potom gomile novih vesti o hitnim hapšenjima raznoraznih opskurnih likova koje do sad niko nije dirao iako su zbog zloupotreba i korupcije već godinama sumnjivi, sve da bi se potvrdila predsednikova „žestoka borba“ protiv korupcije. I konačno, najave predsednice skupštine da će na narednoj sednici poslanici prvo usvajati zakone koji će biti na dnevnom redu, a tek potom konstatovati ostavku Vlade teatralno podnetu pre mesec dana! Na pitanje zašto se prvo ne konstatuje ostavka Vlade (po Ustavu se konstatuje na „prvoj sednici“ i trebalo je već da bude konstatovana na sednici koju je ona bez obrazloženja otkazala) rekla je da je „besmisleno da prvo idemo na ostavku jer onda nema ko da brani te zakone“. Inače u proceduri u skupštini je 90-tak zakona koje je predložila Vlada, a čak 8 njih predložila je nakon ostavke!!
Ovim i svim sličnim nekad šokantnim, nekad žalosnim, nekad tragikomičnim, ali uvek štetnim fenomenima u oblastima delovanja sve tri grane vlasti sa kojima se svakodnevno srećemo, uzrok je isti. Ima skoro dva i po veka od kako ga je Džejms Medison opisao rečima: „Akumulacija izvršne, zakonodavne i pravosudne vlasti, u istim rukama, bilo jednim, bilo nekoliko, bilo više njih, bila nasledna, samoimenovana ili izabrana, jeste – tiranija.“
