foto: Srna
Za Vučićem i predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik najavljuje da će taj bosanskohercegovački entitet tražiti da se uključi u vojni i bezbednosni sporazum sa Srbijom i Mađarskom.
Ove namere Beograda i Banjaluke nisu komentarisali zvaničnici Mađarske koja je već članica jednog vojnog saveza – NATO-a.
“Ovde niko nije obratio pažnju, pa se da zaključiti da je to više pri srcu režimu u Beogradu nego u Budimpešti”, ocenio je za RSE novinar iz Budimpešte Gabor Bodiš.
Ministarstvo spoljnih poslova Mađarske nije odgovorilo na upit RSE kakav je njihov stav o vojnom ili bezbednosnom savezu o čijem potencijalnom formiranju govore Vučić i Dodik.
Na to pitanje RSE nije odgovorio ni NATO.
U Beogradu su ministri odbrane Srbije i Mađarske Bratislav Gašić i Krištof Salai-Bobrovnicki potpisali 1. aprila Plan bilateralne vojne saradnje između ministarstava odbrane za 2025. godinu.
Tim dokumentom se operacionalizuje i konkretizuje Sporazum o strateškoj saradnji u oblasti odbrane između dve zemlje postignut 2023. godine.
Nakon potpisivanja predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da veruje da će dogovor o zajedničkim aktivnostima imati nastavak u daljem približavanju i stvaranju vojne alijanse ili vojnog saveza Srbije i Mađarske.
Vučić je rekao da on i mađarski premijer Viktor Orban žele da nastave ubrzavanje i približavanje u odbrani “posebno imajući u vidu šta se sve dešava u Evropi i svetu.”
Odgovor na sporazum Kosova sa Hrvatskom i Albanijom?
Ivana Stradner, saradnica nevladine Fondacije za odbranu demokratije iz Vašingtona smatra da potpisani sporazum nema veliki značaj u praksi već je “Vučićeva propaganda za domaću publiku. “
“Orban je uskočio u pomoć prijatelju Vučiću kako ne bi izgledao slab u očima svoje publike i kako bi sačuvao ugled u Srbiji posle deklaracije o vojnoj saradnji Hrvatske, Albanije i Kosova, kao i masovnih protesta širom Srbije”, ocenila je Stradner.
To mišljenje deli i bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije i lider opozicionog pokreta “Srce” Zdravko Ponoš.
“On (Vučić) zna da Zagreb vrlo podozrivo gleda na sve što dolazi iz Budimpešte pod Orbanovom vlašću, pa da malo uzvrati nervozom prema Hrvatima”, ocenio je Ponoš za RSE.
Mađarska vlada, predvođena Viktorom Orbanom, godinama unazad je saveznik predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Evropskoj uniji, čija je Mađarska članica.
Takođe Orban svoju svoju pažnju u poslednje vreme usmerava na Republiku Srpsku, a ne na celu Bosnu i Hercegovinu.
Do ideje o “vojnom savezu” Srbije i Mađarske došlo je desetak dana nakon što su Hrvatska, Albanija i Kosovo potpisali deklaraciju o produbljivanju saradnje u oblasti odbrane i bezbednosti.
Zvanični Beograd koji ne priznaje nezavisnost Kosova osudio je taj dokument ocenjujući ga kao “provokaciju Srbije”, te “narušavanje regionalne stabilnosti”.
Takođe do priče o vojnom i bezbednosnom savezu sa Mađarskom dolazi u trenutku pojačanih tenzija i u Srbiji i BiH.
Srbija se već mesecima suočava sa protestima predvođenim studentima zbog stradanja 16 ljudi u padu betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
A Dodik se nalazi na centralnoj poternici u BiH, zbog narušavanja ustavnog poretka zemlje zbog toga što su vlasti RS donele niz antiustavnih i secesionističkih odluka.
Šta je potpisano u Beogradu?
Budimpešta i Beograd su za 2025. dogovorili 79 odbrambenih aktivnosti u koje spadaju zajedničke obuke, helikopterske i druge vežbe, saradnja u sektorima namenskih industrija, sajber bezbednosti, mirovnih operacija, vojnog obrazovanja i medicine.
To je, kako je rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, skoro dvostruko više nego u 2023. godine, kada je realizovano 48 aktivnosti.
Mađarski ministar odbrane Krištof Salai-Borovnicki rekao je u Beogradu da je “Mađarska uvek na strani očuvanja mira i Srbija joj je uvek saveznik u tome.”
Vojna saradnja dve zemlje odvija se kroz realizaciju bilateralnih i multinacionalnih vežbi, a vojnotehnička u oblastima nabavke sistema i sredstava naoružanja.
Vučić je rekao da je Beograd, nakon što je od Budimpešte kupio oklopne transportere, zainteresovan za nabavku drugih sistema zaostalih u Mađarskoj iz sovjetskog perioda, kao i za nova borbena vozila Links KF-51 koje Mađarska proizvodi u saradnji sa nemačkim Rajnmetalom.
Dodao je da Mađarska od Srbije kupuje municiju kalibra 7,62.
Zveckanje oružjem ili dobronamernost suseda?
Ministarstvo odbrane i Predsedništvo Srbije nisu odgovorili na upit RSE šta bi značio potencijalni vojni savez između Srbije i Mađarske i zbog čega bi bio potreban.
A pomoćnik ministra odbrane Predrag Bandić rekao je za RTS 3. aprila da potpisani sporazum o saradnji u odbrani “ima sadržaj i formu koja može da preraste i u nešto više od toga.”
To, kako tvrdi, nije novo zveckanje oružjem u regionu.
“Ovo je oblik dobronamernog postupanja odgovornih činilaca regionalne bezbednosti koji zajednički promišljaju o bezbednosti regiona”, rekao je Bandić.
Upitan da li je to odgovor na deklaraciju Hrvatske, Albanije i Kosova, Bandić je ocenio da je to “deklarativan akt o saradnji”, a da je ovde reč o “daleko sadržajnijem i kvalitetnijem sporazumu”.
Republika Srpka ne može da zaključi sporazum
Nurko Pobrić, penzionisani profesor ustavnog prava i bivši sudija iz BiH kaže za RSE da bh entitet ne može da zaključi bezbednosni sporazum sa Srbijom i Mađarskom.
“Za entitet apsolutno nije moguće. BiH bi možda eventualno i mogla da kao država zaključi sporazum tog tipa sa susjednim ili nekim trećim državama”, rekao je.
Dodao je da Sporazum o specijalnim odnosima, kakav je potpisan između RS i Srbije i koji je u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom i Ustavom BiH, ne može uključivati nadležnosti koje su u isključivoj nadležnosti države BiH.
On je, ipak, uveren da Srbija i Mađarska neće prihvatiti Dodikovu ponudu.
“Entitet Republika Srpska, konkretno, ne bi mogla zaključivati sporazum vojne prirode sa Srbijom, jer bi to bilo u suprotnosti sa Ustavom”, naveo je Pobrić.
BiH ima potpisan Plan bilateralne vojne saradnje sa Mađarskom za 2023. koji obuhvata niz bilateralnih sastanaka i zajedničkih kurseva, kao i razmenu instruktora u oblasti odbrane.
Takav sporazum je BiH potpisala sa Srbijom u martu, a ima ih i sa Velikom Britanijom, Francuskom, Turskom, Austrijom, Hrvatskom, Grčkom, Holandijom i drugim zemljama.
Dodik je pak, uveren da RS “ima pravo” da zatraži statusni prijem u okviru bezbednosnog sporazuma između Srbije i Mađarske i da može da podrži taj sporazum jer “raspolaže značajnim policijskim kapacitetima. “
“Možemo biti posmatrači, možemo biti članice, možemo biti samo saradnici u okviru policijskih ili nekih drugih obavještajnih pitanja”, rekao je Dodik na sednici Vlade.
Kabinet predsednika RS nije odgovorio na upit RSE o kojem tačno bezbednosnom sporazumu između Srbije i Mađarske se radi, te da li je reč o policijskoj ili nekoj drugoj saradnji.
Na drugoj strani Ramo Isak, ministar policije u Federaciji BiH kaže za RSE da “Dodik i RS ne mogu ništa potpisivati”, već da to mogu “samo države”.
Kako je rekao takvi sporazumi postoje, ali ih je potpisala država BiH i sa Hrvatskom i sa Srbijom i sa mnogim drugim državama.
“I MUP RS i MUP Federacije BiH imaju redovne vježbe s drugim zemljama ili šalju službenike na obuku u druge zemlje, ali sve to ide preko državnih institucija, Ministarstva sigurnosti BiH”, rekao je Isak.
“Na primjer, policijski službenici iz Federacije BiH idu na usavršavanje u Tursku, iz Turske dolaze kod nas”, dodao je.
Tako su u februaru policajci iz mađarskog Centra za borbu protiv terorizma i pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice policije Republike Srpske imali vežbe i obuke u tom bh entitetu.
Prethodno su direktori policija RS i Centra za borbu protiv terorizma Ministarstva unutrašnjih poslova Mađarske potpisali Memorandum o razumevanju o jačanju policijske saradnje.
Mađarska ima obaveze prema NATO
Zdravko Ponoš, penzionisani general, a sada jedan od opozicionih lidera u Srbiji, smatra da neće biti bilo kakvog vojnog saveza sa Mađarskom.
“To se malo Vučić poigrao rečima jer mu to treba za domaću upotrebu”, ocenio je Ponoš za RSE.
On kaže da je potpisani Plan bilateralne saradnje za ovu godinu tehnički papir i da takvi planovi postoje sa Mađarskom već 20 godina.
“Pa imali smo ga i kada sam ja bio načelnik Generalštaba. To ništa nije novo”, naveo je Ponoš koji je bio na čelu Generalštaba od 2006. do 2008.
Ponoš: Vojni savez najviši nivo vojnih odnosa
Savez je najviši nivo vojnih donosa i vojni savez je ono što je NATO, rekao je Ponoš.
Ispod toga je nešto što se zove Sporazum o vojnoj saradnji gde su odnosi malo napredniji i tu se govori o oblicima saradnje, recimo vojno-tehničkoj saradnji gde se razmenjuju iskustva ili znanja ili dogovara međusobna kupovina i nabavka naoružanja i vojne opreme.
Najniži nivo su planovi bilateralne saradnje i to je praktično ono što se izvlači iz ovog sporazuma.
I tu su nabrojane aktivnosti za tu godinu, međusobne posete na visokom i nižem nivou, zajedničke vojne vežbe, ponekad i školovanje, kao što imamo kadete iz Republike Srpske koji dolaze na školovanje u Beograd ili iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore.
Ponoš, međutim, dodaje da je tačno da Srbija sa Mađarskom ima uznapredovalu vojnu saradnju.
“Ali to je taj sporazum i godišnji planovi koji podrazumevaju i kupovinu nekog naoružanja koji imaju (Mađarska) iz sovjetskog perioda a više ga na koriste, a mi ga modifikujemo i naše isporuke municije njima”, naveo je.
Ali, kako kaže, “ništa od toga nije vojni savez niti će biti”.
“Mađarska ima mnogo čvršće i ozbiljnije obaveze prema svakoj NATO članici. To je čvrst sporazum i bilo kakvo vojno povezivanje sa nekim drugim van tog saveza podleže odgovarajućoj proceduri unutar NATO saveza”, rekao je Ponoš.
I Ivana Stradner iz vašingtonske Fondacije za odbranu demokratije ukazuje na to da Mađarska ima obaveze prema NATO-u kao deo tog saveza.
“A Vučićevi potezi su često u suprotnosti interesima NATO-a”, ocenila je.
Ona dodaje da ne treba zaboraviti da su Vučić, Orban i slovački premijer Robert Fico, kako je ocenila, “nosioci koalicije autokrata u Evropi koji imaju populističku retoriku.”
“Tako da i ova deklaracija je ništa više nego papirni tigar”, smatra Stradner.
Orban kao Vučićev i Dodikov saveznik
Aleksandar Vučić i Viktor Orban godinama unazad unapređuju saradnju dve zemlje čije odnose ocenjuju na “vrhunskom i istorijskom nivou”.
Orban je glavni zagovornik brzog ulaska Srbije u Evropsku uniju, dok ga Vučić naziva “velikim prijateljem”.
Mađari su prema poslednjem popisu iz 2022. najbrojnija manjina u Srbiji sa preko 184.000 građana, dok je broj Srba u Mađarskoj mali.
Takođe, i Srbija i Mađarska intenziviraju odnose sa Pekingom i Moskvom, što nailazi na negodovanje Evropske unije.
Orban se sa Dodikom zbližio tokom poslednjih godina kada su razmenili i nekoliko poseta.
Orban je bio ključna figura u blokiranju sankcija Evropske unije Dodiku.
Predsednik RS i kompletno rukovodstvo tog bh. entiteta se nalazi pod sankcijama Sjedinjenih Država zbog korupcije i podrivanja BiH.
Mađarska je jedina država članica EU koja se u Opštoj skupštini Ujedinjenih nacija svrstala uz stav Srbije i vlasti RS, te glasala protiv usvajanja Rezolucije o genocidu u Srebrenici u maju 2024. godine.
