Foto: Pixabay/Ilustracija
„Praktično nemoguće”.
Tako su naučnici u novom saopštenju opisali ekstremne temperature tokom jula 2024 – kada ne bi bilo klimatskih promena (engl. virtually impossible).
Drugim rečima, klimatske promene su nedvosmisleno uzrok rekordnim vremenskim uslovima kojima smo bili svedoci tokom jula u Evropi i Mediteranu.
U pitanju je rezultat novog istraživanja World Weather Attribution (WWA), međunarodnog tima naučnika iz Velike Britanije, Holandije i Francuske, koji vrše studije uticaja klimatskih promena na ekstremne vremenske prilike.
Kako navodi WWA u saopštenju, ekstremne vrućine kao one koje su tokom jula pogodile Mediteran više nisu retki događaji.
U zemljama Mediterana, ovakvi toplotni talasi se sada očekuju jednom u 10 godina – naravno, u sadašnjoj, već zagrejanoj klimi. Pošto se zagrevanje nastavlja, za 10 godina će klima već biti drugačija nego danas, a savremena naučna saznanja nam govore da će toplotni talasi biti još češći, a njihov intenzitet još veći.
Mada se ove konkretne brojke odnose pre svega na mediteranske zemlje kao što su Grčka i Španija, Srbija se takođe nalazi u široj zoni Mediterana i jugoistočne Evrope koja se naziva „vrućom tačkom” klimatskih promena jer se zagreva brže od svetskog proseka.
Takođe, WWA procenjuje da bi julske vrućine, kada bi se dogodile u svetu bez klimatskih promena, bile za oko 3 °C hladnije.
To znači da je krajnje vreme da promenimo mnoge stare navike i mnoga stara pravila – pored zauzdavanja klimatskih promena, moramo se i prilagoditi na nove uslove.
Možda i prvi korak na tom putu je da usvojimo ideju da leto više nije samo doba „lepog” vremena, već da su leta uveliko postala opasna po naše zdravlje, pa i po naše živote.
