Foto Piksel,F.S./ATAImages, R.Z./ATAImages
Do juče je režim Aleksandra Vučića delovao stameno i neurušivo. Vladao je neprikosnoveno 12 godina, podmjarmio je bezbednosne službe, medije, pravosuđe, policiju, institucije (bez većeg otpora), uspostavio kontrolu nad izbornim procesom koji se pretvorio u farsu. Diljem čitave zemlje organizovao je gustu mrežu odanih kabadahija koji su držali sve pod kontrolom. Marginalizovao je opoziciju, suzio prostor za građanski bunt, te uspostavio autokratiju, praveći rusku guberniju na Balkanu, i to novcem koji pristiže uglavnom zahvaljujući lažnim evropskim integracijama.
Ucene, podmićivanje, pritisci, progoni, difamacije, targetiranje, kapilarni glasovi, neregularni izbori, kupovina birača i lojalnosti, vojske botova, mediji za specijalne operacije i ispiranje mozga – to su bila sredstva kojima je Vučić održavao sopstvenu vlast. Bilo je mnogo protesta i demonstracija protiv naprednjačkog režima u proteklom periodu, ali nijedan nije uspeo da okrnji Vučićevu moć, čak ni masovni bunt građana nakon masovnih ubistava u OŠ „Vladislav Ribnikar“, Duboni i Malom Orašju.
Studenti traže pravdu
A onda je 1. novembra prošle godine pala nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu, usmrtila petnaestoro ljudi i osakatila još dvoje. Posle te tragedije izazvane režimskim javašlukom, korupcijom, nebrigom, nesposobnošću, nestručnošću i pohlepom – ništa više nije isto. Protesti su odmah započeli, opozicione blokade nadležnih institucija, studenti su se sve masovnije uključivali, da bi nakon napada na studente došlo do sveopšte pobune omladine koja je izazvala talas protesta širom Srbije.
Studentski pokret je razbudio uspavanu zemlju, pokrenuo masovnu pobunu protiv režima i probudio nadu da su promene ipak moguće. Studenti su Vučića učinili nebitnim, s njim niti razgovaraju, niti pregovaraju, iz jednostavnog razloga što predsednik nije nadležan za njihove zahteve. Studenti traže pravdu, traže da budu uhapšeni i procesuirani svi odgovorni za ubistvo na Železničkoj stanici, traže objavljivanje celokupne dokumentacije o rekonstrukciji – a za to su nadležne neke druge ustanove, a ne kabinet predsednika Republike. Ukratko, studenti traže da pravna država funkcioniše, a Vučić je davitelj i uništitelj te iste pravne države, tako da se našao u nemogućoj, bezizlaznoj poziciji.
Fakulteti su u blokadi već mesecima, nema nastave, nema ispita dok se zahtevi ne ispune, mnoge srednje škole su u štrajku, prosvetni radnici štrajkuju, advokati su obustavili rad prvo jednu sedmicu, a potom mesec dana. Uz studente su stali i poljoprivrednici koji traktorima dolaze na proteste, univerzitetski profesori, kulturnjaci, umetnici, brojne javne ličnosti iz zemlje i sveta, uključujući Madonu. Svakog dana održavaju se blokade, protesti, demonstracije, teško je steći potpuni uvid u sve akcije, jer se događa previše stvari. Do sada su protesti održani u više od dve stotine mesta u Srbiji, a pridružila se i dijaspora, tako da studentski pokret dobija podršku diljem planete.
Velika katarza
Studentska pobuna suzbila je strah, razvejala apatiju, rasturila beznađe u građanstvu, te zadobila aktivnu podršku najširih slojeva stanovništva. Kako ta podrška izgleda moglo se videti tokom marša koji su preduzeli studenti, pešačeći od Beograda do Novog Sada da bi uzeli učešća u akciji blokiranja tri mosta. Na tom putu, u svakom mestu između ova dva grada, studente su dočekivali masovno okupljeni meštani, sa brdom spremljene hrane i ostalih potrepština.
Grlili su ih, klanjali im se, čestitali, svuda je bilo mnogo suza, od radosti i ganuća, od velikog duševnog olakšanja koje je neko najzad doneo posle toliko godina mentalnog i psihičkog nasilja kojem su svi bili izloženi od naprednjačkog režima i njegovih kerbera. U toku je velika katarza koja je zahvatila stotine hiljada građana koji su napokon počeli da naziru oslobođenje od vladavine kriminalaca, ratnih zločinaca i razbojnika maskiranih u političare. Kada su blokade okončane, taksisti su se organizovali i prevezli studente iz Novog Sada nazad u Beograd. Samo što se na poziv odazvalo mnogo više vozača, pa je preko 700 vozila formiralo kilometarsku kolonu, a uz taksiste su bili i vozači kojima to nije profesija.
Protesti se održavaju u velikim i malim gradovima, varošima, selima, gradskim i prigradskim naseljima, po beogradskim opštinama, svuda se ljudi masovno okupljaju da bi podržali studente i rekli Vučiću: Dosta je bilo tvog zuluma. Protesti su masovni čak i u onim mestima gde Srpska napredna stranka osvaja apsolutnu većinu na izborima, na primer u Pećincima. Tamo se okupila gomila ljudi, a tu SNS dobija 85 posto glasova. Kruni se biračko telo vladajuće stranke preko noći, sve je manje onih koji se plaše predsednika i njegovih kriminalaca.
Opštenarodna pobuna
Studentski protest je polako prerastao u opštenarodnu pobunu. I nema naznaka da će se smiriti, naprotiv, bunt samo raste iz dana u dan, postaje brojniji, širi i snažniji, ne vidi mu se kraj. Ali se zato nazire kraj naprednjačkog režima Aleksandra Vučića. Konkretna posledica dosadašnjih protesta je ostavka premijera Miloša Vučevića i pad Vlade Srbije. Dobro, premijer je nebitan lik, Vučić je žrtvovao par piona kako bi sačuvao sebe, kako bi kupio malo vremena, jer je potpuno izgubljen, zbunjen, nesnađen u novoj situaciji i prosto ne zna šta da preduzme.
Svaki pokušaj režima da odgovori na proteste, da smiri građanski i studentski bunt bio je promašen, glup, kontraproduktivan, čist autogol. Počevši od prvog dana, kad je Vučić masno lagao kako nadstrešnica uopšte nije renovirana, preko organizovanja batinaša da demoliraju Gradsku kuću u Novom Sadu i za to optuže opoziciju (po modelu paljenja Rajhstaga), pa sve do predsednikovog opravdavanja gaženja demonstranata kolima, što je direktno podstrekivanje na izvršenje krivičnog dela.
Potpuna nesposobnost režima da smisli adekvatan ili bar efikasan, ili koliko-toliko suvisao odgovor na sveopšti bunt najočiglednije pokazuje koliko je zapravo lažna priča o njegovoj snazi i moći, te razotkriva njegovu pravu prirodu. Vučić i naprednjaci su naprosto precenjeni, u javnosti je formirana potpuno pogrešna slika.
Napredni kretenizam
Nije Vučić potčinio Srbiju zato što poseduje neke vanredne političke sposobnosti, već zato što je društvo slabo, nemoćno da se odupre, ogrezlo u autoritarnu kulturu, satrto sopstvenim ideološkim zabludama, snovima o teritorijalnim proširenjima koji su se završili ratnim zločinima, genocidom i potpunom katastrofom, moralnom, političkom, društvenom. Takođe, srpsko društvo je potpuno nespremno i nesposobno da se suoči sa zločinačkim nasleđem, sa sopstvenim demonima, da objasni sebi kako i zašto je potonulo u krv i zlo. Nije teško takvom društvu nabaciti am i jahati ga do iznemoglosti.
Studentski i građanski protesti ogolili su i predsednika Srbije i njegov režim i njegovu partiju, valjda najbrojniju u Evropi. Realno, Vučić nije – da se pristojno izrazim – naročito visprena osoba, a okružio se totalnim bezveznjacima, glupanima, pohlepnim bašibozukom, društvenim talogom, lopovima, razbojnicima i kriminalcima. Kako takva ekipa da smisli bilo šta? Pogledajmo samo njihove pokušaje da uguše protest.
Treba zaista biti težak kreten pa poslati stranačke funkcionere, predsednike opština, činovnike javnih preduzeća da tuku studente i građane na blokadama. Treba biti još veći kreten pa crtati crvenu pesnicu sa ispruženim srednjim prstom kao odgovor na simbol protesta – krvavu šaku, nastao iz poruke režimu „Ruke su vam krvave“. A treba biti arhikreten pa taj falusni simbol, krvavi srednji prst, namalati na džinovski transparent, okačiti ga na nadvožnjak i postaviti partijske kadrove da budu falusobranitelji. Takvi su dometi naprednjačke pameti, dotle dobacuju, za nešto pametnije i visprenije naprosto nisu sposobni, to je njihova mera.
Kraj priče
Vučić je gotov, samo mu niko to još nije javio. Istrošio se, istekao mu je rok trajanja, nema više čime da manipuliše, nije mu preostao nijedan trik u rukavu kojim bi mogao da zavara građane. Nije više u stanju čak ni da napravi pošten kontramiting, pokušao je u Jagodini, pa je to prošlo jadno. Istog dana okupilo se na protestima bar 10-15 puta više protivnika režima, i to bez organizovanog prevoza autobusima, dnevnica, sendviča, ucena, pretnji otkazima. Pritom, i među tim prikupljenim nesrećnicima bilo je onih koji misle da je naprednjački režim odgovoran za pad nadstrešnice i ubijanje nedužnih ljudi, što su i govorili u kameru.
Uzaludna je Vučiću i turneja po Srbiji, na svakom koraku pokazuje bahatost, sociopatsko odsustvo empatije, sklonost nasilništvu prema slabima, nesposobnost da razgovara s ljudima, a njegove rođene pristalice prozivaju i njega i njegove najbliže saradnike, jasno im stavljajući do znanja da su korumpirani lopovi i osione velmože.
Gotovo, fajront, kraj priče, nema više. Kako i kad će Vučić formalno pasti sa vlasti tehničko je pitanje, legitimitet je odavno izgubio, ako ga je ikada i imao, a građani iz dana u dan jasno pokazuju da ga više ne žele, da mu je došao vakat da se čisti. I da iz kabineta na Andrićevom vencu pređe u neki manje udoban smeštaj, na primer u Centralni zatvor ili Zabelu, ako pre toga ne uspe da se evakuiše u neku zemlju sklonu davanju utočišta autokratama i tiranima, na primer u Rusiju. A građanima Srbije ostaje da se duboko zamisle kako je uopšte moguće da ih svako malo zajašu razbojničke družine, tirani, masovne ubice i autokrate. I da saniraju štetu koju su sopstvenim rukama napravili u poslednjih četrdeset godina.
