U ponedeljak je započela nova runda međunarodnih pregovora o klimi u Azerbejdžanu, zemlji koja devedeset odsto svojih prihoda od izvoza zarađuje prodajom fosilnih goriva. U zavisnosti od perspektive, takva okolnost je ili farsična ili sumorno prikladna. Uoči konferencije, Kopernik, agencija Evropske unije za posmatranje Zemlje, izvestila je da će globalne temperature ove godine, po prvi put, biti u proseku za više od 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa. Takođe prošle nedelje, Sjedinjene Države su za predsednika izabrale osobu koja poriče klimatske promene.
„Imamo više ‘tečnog zlata’ od bilo koje zemlje na svetu, više od Saudijske Arabije“, rekao je Donald Tramp u svom pobedničkom govoru. (Prema najpouzdanijim izvorima, uključujući CIA, američke rezerve nafte zapravo čine samo jednu sedminu rezervi Saudijske Arabije.) Reagujući na Trampovu izbornu pobedu, Majkl I. Man, klimatski naučnik sa Univerziteta u Pensilvaniji, proglasio je SAD „petrodržavom“ u nastajanju i rekao da očekuje da će se ta zemlja „ubrzo pridružiti savezu petrodržava u blokiranju svakog smislenog napretka“ u pogledu klimatskih promena.
Svake godine, pre početka godišnjeg samita o klimi poznatijeg pod skraćenicom COP (Conference of the Parties), program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) objavljuje izveštaj o „emisionom jazu“. Ovogodišnji izveštaj naslovljen je kao „Dosta je bilo vrelog vazduha… Molim vas!“ i prilično je obeshrabrujuće štivo. Obećanja većine zemalja da će smanjiti emisije nisu bila dovoljna, a čak ni takva nisu ispunjena. Kao rezultat, ograničavanje zagrevanja na 1,5 stepeni – što je cilj koji je dogovoren na COP-u u Parizu 2015 – postalo je, iz svih praktičnih razloga, nemoguće. (Cilj se odnosi na dugoročni prosek temperature pa, tehnički, jedna godina iznad granice još ne znači da je ona probijena.) Bez ogromnog međunarodnog napora, šansa da se zagrevanje ograniči na dva stepena Celzijusa uskoro će takođe izmaći.
„Ambicija ne znači ništa bez akcije“, napominje se u izveštaju o emisionom jazu, posle kog je usledio izveštaj o „jazu u prilagođavanju“, takođe UNEP-ov, u kojem se procenjuje da će zemljama u razvoju biti potrebno najmanje 230 milijardi dolara godišnje da se prilagode katastrofama izazvanim klimatskim promenama koje se već dešavaju. „Svako mora da rešava razaranja nastala usled klimatskih uticaja“, napisala je u predgovoru Inger Andersen, izvršna direktorka UNEP-a. „Ali siromašni i ranjivi najviše trpe.“
Fokus ovogodišnjeg COP-a trebalo bi da bude na novcu; već je prozvan „finansijski COP“. Glavno pitanje je spremnost bogatih zemalja, odgovornih za većinu emisija koje sada zagrevaju planetu, da plate za zatvaranje „jaza u prilagođavanju“ i pomognu siromašnijim zemljama da izgrade infrastrukturu čiste energije. Oduvek se znalo da će se novac s mukom prikupljati, a sada će to biti još teže. Sjedinjene Države – najveći svetski emiter na kumulativnoj osnovi i, posle Kine, drugi po veličini na godišnjem nivou – već dugo nisu voljne da izdvoje onoliko koliko ostali misle da bi bilo pravično.
Doduše, poslednjih godina je predsednik Džo Bajden pokušavao da poveća međunarodnu pomoć za posledice klimatskih promena, dok su se i SAD i Evropska unija spremale da u Azerbejdžanu pritisnu Kinu i bogate države Persijskog zaliva, poput Saudijske Arabije, da počnu da izdvajaju sredstva. Sada, dok se Tramp sprema da preuzme vlast, SAD su izgubile i ono malo uticaja koje su možda imale. „Na ovogodišnjem COP-u, uticaj Amerike nije samo smanjen, nema ga“, rekao je Ričard Klajn, stručnjak za klimatske politike sa stokholmskog Instituta za životnu sredinu.
U svom prvom mandatu, Tramp je povukao SAD iz Pariskog sporazuma. Istog dana kad je preuzeo dužnost, Bajden je pokrenuo povratak u sporazum. Tramp će u drugom mandatu skoro sigurno ponovo povući potpis. A moguće je da će nova administracija preduzeti još radikalniji korak povlačenja iz ugovora koji se nalazi u osnovi Pariskog: Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama, koju je Senat SAD ratifikovao 1992. Kasniji povratak u taj ugovor ne bi bio tako jednostavan, jer bi za to bilo potrebno odobrenje dve trećine američkog Senata.
Koliko će druga Trampova administracija biti loša za unutrašnju klimatsku politiku ostaje, naravno, da se vidi, ali mogući scenariji su prilično sumorni. Tokom svog prvog mandata, Tramp je pokušao da poništi više od stotinu ekoloških propisa. I dok Bajdenova administracija sad užurbano pokušava da obezbedi različite norme od Trampovih naknadnih odluka, uključujući pravila kojima se ograničava bušenje nafte u arktičkom nacionalnom rezervatu, čini se da to neće omesti budućeg predsednika, koji je svojim nominacijama popunio Vrhovni sud SAD tako da bude duboko naklonjen njegovom programu. Prema jednoj nedavnoj analizi, u slučaju da Tramp poništi ključne klimatske inicijative Bajdenove administracije, SAD će do 2030. emitovati dodatnih četiri milijarde tona CO2. To bi, kako je navedeno u analizi, „dvostruko anuliralo sva smanjenja zahvaljujući primeni vetra, sunca i drugih čistih tehnologija širom sveta u poslednjih pet godina“.
Na jednoj večeri organizovanoj proletos, Tramp je čelnike naftnih kompanija navodno pozvao da ulože milijardu dolara u njegovu kampanju jer bi to za njih bio dobar „posao“. Nakon večere, nacionalno udruženje vodećih nezavisnih kompanija za istraživanje i proizvodnju nafte i gasa, sastavilo je neku vrstu liste želja za moguću republikansku administraciju. Mediji koji su imali uvid u taj dokument navode da je grupacija naročito istakla ukidanje nove naknade predviđene za smanjenje emisija metana, daleko snažnijeg gasa staklene bašte od ugljen-dioksida. (Metan je glavni sastojak prirodnog gasa i često se oslobađa, i namerno i slučajno, u procesu ekstrakcije.)
Naknada za metan usvojena je u okviru Zakona za smanjenje inflacije i, u pogledu klimatskih promena, čini važno postignuće Bajdenove administracije. Tramp je sa svoje strane najavio da će ukinuti svaku „nepotrošenu“ budžetsku stavku odobrenu tim zakonom. Nejasno je, međutim, da li će za to imati podršku Kongresa. Dobar deo od preko 60 milijardi dolara, već distribuiranih u skladu sa zakonom, za podsticanje proizvodnje baterija i električnih vozila, na primer, isplaćen je republikanskim državama, dok se u avgustu 18 republikanskih predstavnika obratilo predsedniku Kongresa Majku Džonsonu sa pozivom da zadrži poreske olakšice za čistu energiju, predviđene istim zakonom. Kako su naveli, „poreske olakšice za energiju su podstakle inovacije i investicije i stvorile dobra radna mesta u mnogim delovima zemlje – uključujući naše okruge.“
Mnogi stručnjaci veruju da će druga Trampova administracija usporiti, ali ne i zaustaviti tranziciju zemlje na čistije izvore energije, zahvaljujući ekonomskim silama koje su van kontrole predsednika. Od Trampove prve inauguracije, cena solarne energije je pala za više od polovine, dok su troškovi instaliranja solarne ili kopnene vetroelektrane sada znatno niži od troškova izgradnje nove elektrane na gas. Kako je Den Lašof, američki direktor Instituta za svetske resurse, nedavno rekao, „povratak Donalda Trampa u Belu kuću neće biti mrtvačko zvono za tranziciju na čistu energiju, koja je značajno ubrzana poslednje četiri godine.“ Ipak, dok planeta prelazi granicu od 1,5 stepeni Celzijusa, a klimatske nepogode se umnožavaju – uragan Helen u septembru, razorne poplave u Španiji u oktobru, požari koji su besneli prošlog vikenda u Njujorku, Nju Džersiju i južnoj Kaliforniji – usporavanje napretka moglo bi biti dovoljno za katastrofu. Sjedinjene Države, da ne pominjem ostatak sveta, odavno sebi više ne mogu da priušte dodatno vreme. Pa ipak, tu smo gde smo.
Prevela Milica Jovanović
