foto: Youtube
Sve što je na lokalnim izborima u Kosjeriću postignuto, kao i u Zaječaru – a postignuto je mnogo – rezultat je višemesečnog delovanja pobunjenog društva. Lokalno gledano, to je neposredni učinak studentskih protesta i akcija, rada aktivista opozicije na lokalu, (omraženih) građanskih zborova i ostalih neformalnih delova pobunjenog društva, koji su se u nedeljama pre, kao i na sam dan izbora angažovali u svojstvu posmatrača i onih koji su locirali i fizički sprečavali nezakonite aktivnosti režima na terenu. (Od kupovine glasova do pronalaženja duplih biračkih spiskova na Tresibabi.) U svemu tome, nema nimalo čuda, ima samo mnogo rada, požrtvovanja i pre svega – hrabrosti. Jer ovi izbori, koji su raspisani nakon sedmomesečne krize u zemlji u kojoj je režim ogolio svoju represiju, zapravo su izbori sa najvišim stepenom rizika po opozicione aktere. Sve to se, naravno, znalo, ali građani su se po savetu studenata organizovali i izašli na takve izbore, računajući da se mogu suprotstaviti političkom protivniku koji na svojoj strani ima sve resurse, ukradene od države, iz budžeta, odnosno od samih pobunjenih građana. S druge strane, građani na svojoj strani nisu imali ništa osim studentske podrške, pa čak nisu imali ni potpunu podršku opozicionih centrala iz Beograda. Ove i ovakve izborne rezultate, oni su izvojevali sami. I to je prvi i glavni nauk lokalnih izbora u Kosjeriću i Zaječaru.
Aleksandar Vučić, koji je nakon 15. marta prestao da bude predsednik Srbije jer je upotrebio neimenovano sonično oružje protiv građana na mirnom protestu, operisao je sve vreme kao vođa jedne razbijene stranke, kao glavni stranački aktivista naprednjaka, koordinator call centara, kao medijski PR, kao kandidat za gradonačelnika Kosjerića i Zaječara, savetodavac batinaških falangi, kao računovođa koji pljačka državni budžet i usmerava novac na kupovinu glasova, kao šef firmi za asfaltiranje, direktor svih komunalnih preduzeća i uzurpator javnog prevoza, vlasnik policije i šef izbornog štaba SNS-a u kome je sedeo sam. Jedino nije uspeo da bude vlasnik života pobunjenih građana Kosjerića i Zaječara, koji su se i pored militarizovanih okolnosti, u kojima su sprovedeni lokalni izbori u tim opštinama, osmelili da svoj glas povere opozicionim listama. Kako stvari stoje, oni su se odazvali u zaista impozantnom broju i po svemu sudeći glasali su većinski protiv vlasti. Taj trend jasno pokazuju rezultati sa prvih 11 biračkih mesta (od ukupno 29) u Kosjeriću, koje su opozicioni štabovi objavljivali do jednog trenutka. Onda je nastao muk i javnost je ostala da čeka nekoliko sati sve dok – preliminarne, ispostaviće se i konačne rezultate nije objavila najpre Crta, a potom i sam šef izbornog štaba SNS-a – Aleksandar Vučić. Analizu Vučićevog ponašanja i govora ostavljam stručnjacima koji će o tome imati dosta toga da kažu. (Meni je ličio na grogiranog boksera koji se drži za konope.) Uglavnom, svi se slažu da je Crta napravila herojski čin jer je pročitala preliminarne rezultate izbora, koji će se kratko nakon toga poklopiti sa Vučićevim, a dan kasnije, sve će to potvrditi i GIK iz Kosjerića i Zaječara. Reklo bi se da se radilo o najkorektnijim izborima u istoriji Srbije. Ali nije tako. Istina je da su svi oni pročitali zbirne brojeve sa zapisnika sa biračkih mesta. I svaka im čast na toj hrabrosti. Krađa glasova i izborno nasilje ostali su izvan njihovih izveštaja.
Ostaje, međutim, drugi deo rečenice samog Raše Nedeljkova, a to je ukazivanje da ovi „rezultati ne izražavaju stvarnu volju birača“. Upravo u toj zoni se nalazi sve ono što se mora uzeti kao nauk lokalnih izbora u Kosjeriću i Zaječaru. Zapravo, rezultati su lažirani, i to na putu od biračkih mesta, preko centra za prepravku zapisnika (firma Aqualines u Kosjeriću), pri čemu se smanjio broj opozicionih glasova i nakupio još 51 glas u korist SNS-a. Ovo je očekivana radnja režima, ali ujedno i poslednja linija nasilja naprednjaka, koji su mislili da im neće biti potrebna i ta vrsta brutalne prepravke rezultata, jer su verovali da su kriminalne predradnje bile dovoljne za pobedu s ogromnom razlikom. Ispostavilo se, međutim, da nije tako i da je bilo neophodno odvojiti još nekoliko sati, kada su njihovi aktivisti, zaštićeni policijom, štitovima i dugim cevima, izvršili poslednje korekcije brojeva. Bila je ovo Pirova pobeda Vučićeve partije u raspadu. Uložio je enormne resurse, ukinuo državu, kulturu, univerzitet, preusmerio belu tehniku i asfalt, lekove i aparate za merenje pritiska, ali sve to nije dalo željene rezultate. Naposletku, rezultati koje smo dobili, ukradeni su korišćenjem gole sile.
Nauk koji proizlazi iz ovog ratno-izbornog procesa trebalo bi da nam ukaže kako treba reagovati u svakoj budućoj situaciji na biračkim mestima, nakon sklapanja zapisnika i njegovog potpisivanja. Svakako bi trebalo fotografisati zapisnik i uputiti ga javnosti, koja je čekala da opozicioni štabovi nastave sa objavljivanjem rezultata. Međutim, to se nije dogodilo. Ostali smo zakinuti za više od 50 posto rezultata iz Kosjerića. Ne računa se ono što se kasnije pojavilo na sajtu RIK-a gde se nalaze štelovani krajnji rezultati. Dakle, treba reagovati odmah i u epohi visokih tehnoloških mogućnosti, treba osigurati rezultate tako što će se podeliti sa javnošću. Samo tako se može sprečiti svaki vid aqualinearnog podizanja rezultata SNS-a i spuštanja opozicionih rezultata. U tom smislu, nije bitno čekati Crtu ili bilo koju drugu organizaciju, ponajmanje šefa naprednjačkog štaba – da nam saopšte Istinu. Rezultati izbora nisu mističko otkrovenje, već puki zbir glasova, koji se na 29 biračkih mesta u Kosjeriću mogu prebrojati i objaviti za 30 minuta na Internetu. Ukoliko sami akteri ne znaju kako da to učine, neka se obrate pobunjenoj IT zajednici koja bi im mogla pomoći u rešavanju ove jednačine. (Poučni primer: Izbori u susednoj Hrvatskoj se završavaju najkasnije do 21:30, kada Republička komisija objavljuje sve rezultate, po selima, gradovima, županijama, sve postaje dostupno na sajtu Izbori.hr, tako da članovi svih izbornih komisija odlaze na spavanje, a sutradan se građanstvo već bavi nekim drugim temama. Još se nije dogodilo da se čekaju Plenković ili Milanović da objavljuju rezultate ili da to čini neka nevladina organizacija. Odnosno glasnik od narodnog poverenja. To je u Srbiji recidiv devedesetih.) Nauk bi glasio: treba preskočiti posredovanje vlasti i organizacija za praćenje izbornog procesa i direktno sa biračkog mesta obavestiti najširu javnost pre nego što režim interveniše vojno i zamaskira Istinu od javnosti.
Izbori u Kosjeriću i Zaječaru postigli su mnogo. Smanjili su rapidno kapacitet naprednjaka na lokalu i pokazali glasački trend i raspoloženje građana i građanki Srbije. Oni žele referendumsko izjašnjavanje o budućnosti zemlje. Odnosno jedan cilj i jedno pitanje: sa naprednjacima ili bez njih. I jedan odgovor: BEZ NJIH! Svako drugo pitanje, svako drugo podmetanje lista je besmisleno i neće dobro proći. (Uporediti učinak jedne opozicione liste u Kosjeriću i dve u Zaječaru.) Potreban je jedinstven front i još ozbiljnija kampanja, kakvu su izveli studenti u pomenutim opštinama pod geslom „Buđenje zaboravljenih građana“. Očigledno je ovakav pristup mnogo efektniji od asfalta, frižidera i veš mašina. Uostalom, građani su vrlo dobro znali zbog čega vlast asfaltira čak i tokom noći uoči izbora ili zbog čega dolazi masa autobusa Bor-travela poljskim putevima u Zaječar. Znali su kakvi ih izbori očekuju u Kosjeriću i Zaječaru, i spremali su se za njih. To su izbori koji bi se mogli uporediti sa okupacionim ili ratnim okolnostima u kojima porobljeni građani pod oružanom pretnjom okupacionih vlasti izlaze na glasačka mesta i ubacuju kuglice u kutije, pri čemu treba da se izjasne o najvažnijoj stvari u životu – svojoj slobodi. Zbog toga se borba za svaki glas nastavlja i danas u ovim opštinama.
Drugačiji izbori ovde već dugo ne postoje i potpuno je irelevantna čitava priča o dogovoru s Vučićem koji bi trebalo da prihvati preporuke ODIHR-a kako bismo izašli na izbore kao ljudi i tako skinuli okupacioni režim. To se neće dogoditi, odnosno, te preporuke će moći da primene tek neke nove institucije koje će nastati kao rezultat delovanja pobunjenog društva. Ali da bi se stvorio održiv sistem, biće neophodna opsežna lustracija kao i sudsko procesuiranje svih kriminalaca koji su učestvovali u porobljavanju države.
Izbori u Kosjeriću i Zaječaru dali su nam ogroman materijal za planiranje nastupa na parlamentarnim izborima koji nam predstoje. Treba analizirati svaki aspekt ovog procesa i slobodno koračati ka novom i konačnom okršaju sa naprednjačkim režimom. Naravno, ne treba zaboraviti da i šef kartela uveliko analizira svoje greške, sve razloge zbog kojih se ispostavilo da je njegov kartel, zamaskiran iza imena političke stranke, bar na teritoriji dve opštine doživeo poraz. Suštinski, ali i faktički. Vladati ovakvim opštinama biće izuzetno rizično i skupo za naprednjake. Pre svega – kratkotrajno. Talas slobode niko još nije uspeo da zaustavi. Neće to moći ni on.
