Istrčavši iz davoske zbornice planetarnih političara, u snežnu belinu, u odelu u kome je ličio na pogrebnog činovnika, Aleksandar Vučić ozbiljan je kao spasilac srpskog sveta, ma gde bio, i radostan kao otac napravio sneška Belića sinu. Tako je ugrejao hladna srca sunarodnika i obradovao naslednika. Izgledao je kao bogojavljenska preteča i ta slika brzo se uselila u novine i TV-ekrane.
Imajući u vidu odredbe Ustava, dužnosti predsednika Republike i njegovo ponašanje u javnom i službenom životu i to što vrlo često posećuje Patrijarha Srpske pravoslavne crkve, videli smo u štampi i kako ljubi ruku patrijarha, a crkva i država odvojene su jedna od druge, dovodi me do misli da je vreme za odluku: da li da se promeni Ustav ili da se pokrene postupak za opoziv predsednika.
Zašto Evropska unija (EU) i Sjedinjene Američke Države (SAD) posvećuju veliku pažnju Srbiji, analizira časopis Financial times.
To je političar koji ne zna ništa drugo da radi doli da ponižava, zlostavlja, uništava, otima, razara, prisiljava, maltretira, izaziva zlu krv, pravi raskole i sukobe, kako u Srbiji tako i u susedstvu. Njemu je mir duboko stran, a agresija jedini oblik komunikacije sa svetom. Zato je Vučić najveće zlo za Srbiju i region. Dok je on na vlasti, nema stabilnosti na Balkanu.
U još nepovoljnijim vanjskim i unutarnjim okolnostima nego lani u proljeće, kad joj je na izborima znatnije opala podrška birača, Vučićeva stranka vratila je sve što je tada izgubila i dobila šansu da samostalno upravlja zemljom do sljedećih redovnih ili izvanrednih izbora
Ko god je zastupao tezu o Velikoj Srbiji, Srpskom svetu, specijalnim vezama sa Srbima u regionu i sličnim hegemonističkim snovima, sad nema pravo da se buni. U taj paket spadaju i ideje o jedinstvenom kulturnom i duhovnom prostoru, srpskom stanovištu i sličnim tlapnjama nesmirenog velikosrpskog zloduha. Tražili ste – gledajte!
Bitna je cela Srbija, ali ako pobedimo u Beogradu smatramo da će vlast početi da se urušava kao kula od karata i u ostalim delovima zemlje.
Srpsko društvo se već trideset i kusur godina ne mrda s mrtve ideološke tačke, besomučna nacionalistička propaganda je sve izvrnula naglavce, prožela je čitavu političku zajednicu i zacementirala naopako viđenje sveta u kojem nema mesta za istinu o odgovornosti Srbije za ratove, zločine i genocid.
Već četvrt veka većina političara u Srbiji priča – laže – da je Kosovo deo Srbije. Četvrt veka guraju rat, zločine i kapitulaciju pod tepih. Četvrt veka mi glasamo za manje zlo.
Mogu da nam vrate sankcije, gore nego što su nekad bile. Da ukinu mogućnost putovanja u zemlje šengenskog prostora. Nijedna investicija neće više ući u Srbiju. Propašće pregovori koji se vode sa velikim svetskim firmama. Svašta mogu da nam urade. Ljudi će ostajati bez posla. Odlaze mladi, pametni stručnjaci iz svih oblasti.
Ako je i vama u računici ispalo da Vučićeva Srbija zvanično tuguje za četvoricom ubica i terorista, to je zato što u matematici nema metafora, hiperbola i prenesenih značenja. Zgodno se tako udesila i usporedba sa poslednjim danom žalosti u Srbiji, 5. maja, kad je ista Vučićeva privatna Vlada proglasila trodnevnu žalost zbog dva masovna ubistva
Foto: Screenshot Nakon početne šutnje, u trenucima kada se odvijala drama na sjeveru Kosova, mediji pod kontrolom predsjednika Srbije Aleksandra Vučića su se aktivno uključili u opravdavanje napada na policiju Kosova, koju su tamošnje vlasti proglasile terorističkim činom, glorifikujući poginule…
