Na dan druge inauguracije Donalda Trampa, u Odesi je veći deo popodneva na snazi bila uzbuna za vazdušni napad. Ljudi su gledali svoja posla. Na uličnim tezgama i dalje se prodavala kafa. Tramvaji su i dalje vozili. Na Privozu, ogromnoj pijaci za voće i povrće (i sve ostalo) na neko vreme je nestala struja, ali to kao da nije imalo uticaja na trgovinu; ako je bilo malo kupaca, to je zato što je bio ponedeljak.
Trumpov Friedens-Deal predviđa podjelu Ukrajine – historija pokazuje da planovi ove vrste završavaju u nasilju i haosu
Mnogi Ukrajinci oduvijek su imali ambivalentan odnos prema najistočnijem dijelu zemlje. Uprkos tome, oni činjenicu da Rusija ondje nastavlja napredovati vide kao katastrofalan gubitak.
„Poput rasprave s ogledalom.“ Ovako istoričar diplomatije Sergej Radčenko opisuje kako se Nikita Hruščov pripremao za pregovore sa Dvajtom Ajzenhauerom posle smrti Josifa Staljina. Sovjetski lider je zamišljao šta će reći američkom predsedniku i kako će Ajk u početku odbacivati njegove argumente, a zatim ih prihvatiti kao jedino rešenje.
Nakon ruske agresije na Ukrajinu, iz Rusije je krenuo novi masovni talas emigracije, a među emigrantima su se našli i brojni umetnici, pisci i intelektualci. Neki su Rusiju napustili i ranijih godina, bežeći od Putinove diktature i nepodnošljive društvene atmosfere koja odiše ropskom pokornošću hazjajinu.
Ukrajina, žitnica Evrope, ostavit će snažan dojam na Predraga Matvejevića i biti mu inspiracija priči o kruhu te napisati da nam je „zemlja u kojoj smo rođeni i odrasli darovala okus svoga kruha i da onaj tko taj okus izgubi, izgubi dio svoje zemlje i sebe sama“.
Na naslovnoj strani hvaljenog ruskog nezavisnog lista Nova gazeta 25. februara 2022. osvanuo je naslov „RUSIJA BOMBARDUJE UKRAJINU“. Ljudi koji čitaju The New York Times ili gledaju BBC već su znali ono što je za većinu u Rusiji bila novost. Tih poslednjih dana februara zapitkivala1 sam ljude u Sankt Peterburgu – prijatelje, poznanike, nepoznate kelnere i prodavačice – „Šta mislite, da li mi bombardujemo ukrajinske gradove? Da li granatiramo Kijev?“ Oni koji su imali prijatelje ili porodicu u inostranstvu obično su odgovarali potvrdno. Oni koji nisu, govorili su ne, naravno da ne, kakva luda ideja.
Skupina investitora posjeduje petinu od 20 milijardi ukrajinskih obveznica. Oni traže da im se dug počne otplaćivati već u kolovozu. Najveća svjetska tvrtka za upravljanje imovinom, američki BlackRock je najvažniji investitor, koji koordinira obnovu zemlje, prilagođava zakone, a političko zaleđe mu jamče njegovi ljudi u Bidenovoj administraciji
Za šta je dobar rat? Za medije, da počnemo od njih.
Republika Srpska i Srbija su vjerovatno jedina dva preostala mjesta u Evropi u kojima određeni političari koketiraju sa Rusijom, održavaju otvorene kontakte sa tamošnjim režimom, te u ovim okolnostima žele unaprijediti saradnju sa zločinačkim režimom u Moskvi. Oni otvoreno stalno negiraju BiH kao državu i nekažnjeno šire šovinistički narativ, isti onaj kojeg je Rusija plasirala prema Ukrajini.
Milijarde eura pomoći EU Ukrajini premijer Mađarske, Viktor Orban, nije mogao zaustaviti. Međutim njemu se vjerovatno ionako radilo o nečemu drugomu.
Prošao je vek od smrti Vladimira Iljiča i više od tri decenije otkako je njegov boljševički projekat propao. Međutim, njegov nemilosrdni pragmatizam, nazovimo to tako, i danas ima značaj.
