Foto: Predrag Trokicić
Uz sve to, ne plašimo se samo za novinare i urednike United Medie, brinemo za sebe. Među domaćim nezavisnim (što u Srbiji mora da se čita i kao – opozicionim, jer je ovde zavisnost na snazi kao mera stvari) medijima, N1 i Nova dobacuju najdalje. Niko od nas ne gaji iluziju o sopstvenim dometima. Studenti bi verovatno proširili svoju pobunu i mimo medija, ali niko ne treba da se zavarava – za uspeh studenata, a on je ogroman, umnogome su zaslužni i N1 i Nova. Zamislite Srbiju bez ova dva medija (ostavimo za trenutak po strani inače važno pitanje – zar ne bi bilo bolje da se paralelno razvijalo više sličnih medija, a ne da se sve sakupi pod jednim ili dva krova?) i u takvoj Srbiji pobunu studenata: šta vidite?
Informacionu pustoš, je l’ da? I zato je svinjarija ova prodaja, baš sada i baš ovde. Neka bude da vlasnik ima pravo da sa svojom imovinom radi šta god mu padne na pamet, u okviru zakona. Ali, ovde je ipak reč o specifičnoj imovini, nije to roba kao i svaka druga, bilo gde drugde. Nije stvar samo u tome da je reč o medijima, što je već malo teže podvesti pod „robu“ (kao uostalom i obrazovanje i kulturu, tek da se razumemo o čemu je reč). Ovde govorimo o medijima u ovakvoj Srbiji, to jest o Srbiji bez slobode medija. To stoji s jedne strane. S druge strane stoji sama politika United Medie. Ona je svoju „robu“ pakovala kao slobodnu, nezavisnu, objektivnu, beskompromisnu. I mi smo je kao takvu kupovali.
Kada se tako „prodajete“, onda nisu sve transakcije dopuštene, čak i ako ne izlaze izvan okvira zakona. Nisu dopuštene s obzirom na – recimo to tako, patetično – moral. Ne smete trgovati slobodom, nezavisnošću, objektivnošću, beskompromisnošću. Cinični čitalac bi rekao – a što da ne? Pa zato što onda dobijete Srbiju kakvu sada imamo. Reći da je posao stvar novca a ne morala, čista je besmislica i inače. A pogotovo je besmislica ako svoj posao vezujete za slobodu… Prodati sad SBB nepoznatom nekom, a sportske kanale ni manje ni više nego baš Telekomu Srbija, čista je – neka mi oproste vlasnici na grubosti i iskrenosti – izdaja.
Predstavnici vlasnika – a to nisu ni novinari ni urednici – kažu da se posao dogovarao odavno, i baš sad se došlo do najbolje ponude. Što se može čitati i kao priznanje da je zbog pobune studenata i žitelja Srbije porasla vrednost SBB-a. A odatle sledi jednostavan izvod – United Group nije prodao samo SBB, sportske kanale, nego i studente i žitelje Srbije, barem one koji su iz puke privrženosti sa sobom vukli ugovore s SBB-om (a zbog N1 i Nove) i kada su drugi nudili mnogo povoljnije uslove. Samo što ni to nije sve: ako se o SBB-u i pregovaralo mesecima, otkud su u transakcioni paket stigli i sportski kanali. I to da se prodaju baš Telekomu Srbija. Pa nije li nedavno upravo sa N1 i Nove stizalo objašnjenje kako Telekom, kupujući prava za Premijer ligu, nerazumno i bezočno troši novac žitelja Srbije?
(U vezi s tim, još jedan izvod: ovom transakcijom United Media/Group kao da šalje poruku, kakvi god da su ovi na vlasti, a grozni su, ako hoćete da pravite posao ili da uradite bilo šta, na kraju to morate s njima. Kako jedna takva poruka može da odjekne u uhu studenata, ostaje da se vidi.)
Sad je taj isti novac potrošen na kupovinu prava na prenose. Je l’ to sad znači da je taj novac potrošen pametno ili Telekom Srbije čini sve da uništi konkurenciju, pa se United Media povukla, izvukavši uz to i nekakvu korist? Neka mi oprosti čitalac ako se ne slaže sa mnom: za mene su sportski novinari Sport kluba ubedljivo najbolji na domaćoj sceni. Šta će sad biti s tim ljudima? Mnogi od njih dobijali su ponude od Telekoma, i bez premišljana ih odbijali. Vlasnik je sada uradio baš ono što njegovi novinari nisu iz čiste lojalnosti. U mom svetu, to se zove izdaja. I ne bi bilo loše da pored novinara i urednika N1 i Nove, vidimo i sportske novinare, da nam objasne šta se desilo i šta će biti s njima.
Ako me iskustvo B92 nešto naučilo, i ako je to iskustvo uopšte primenljivo na ove nove medijske transakcije, onda i ostale u United Media čeka upravo ono kroz šta sad prolaze njihove kolege sportski novinari. Dobili smo objašnjenje da su novi vlasnici – što se mene tiče: nepoznati neko – vrlo zainteresovani da zadrže N1 i Novu u ponudi SBB-a. Šta to tačno znači – vrlo zainteresovani. U mom svetu, to ne znači ništa. Ide glas da će barem nekoliko godina N1 i Nova ostati u ponudi, a onda će se ponovo ocenjivati da li ti programi vrede i da li se gledaju. U najmanju ruku, to znači da im je vreme oročeno. Pod takvim ograničenjem ne može se planirati kvalitetan program, niti održavati informativni pogon.
Uz sve to, praktično već sad znamo da će kanali N1 i Nova biti pomereni naniže u novim ponudama. To automatski znači manje gledalaca, bez obzira na kvalitet. Pa se može pretpostaviti da će vrlo brzo krenuti pritisci da se gledanost popravi, a pad će se koristiti kao potvrda da je kvalitet programa lošiji. Jeste, ja to sad elaboriram crne scenarije. Ali, trenutak izabran za transakciju daje povod za takve spekulacije. Ali, da ne završimo s tim. Novinari i urednici N1 i Nove mogu mirno da prestanu da komentarišu poslovni potez vlasnika, oni naše poverenje i dalje imaju i imaće ga. Nije stvar u njima, pa onda neka ne uzimaju teret koji nije njihov. Mimo toga, sasvim je moguće da grešim, da analogija s B92 ne radi u ovom slučaju – niko srećniji od mene ako se to pokaže.
I ima još jedna stvar – ako pobuna studenata i žitelja Srbije uopšte bude imala srećan kraj, sve ove transakcije postaće nebitne, a novinari i urednici N1 i Nove moći će da biraju gde će i šta da rade. Samo još da do tad zbrinemo sportske novinare.
