Mnogi mladi ljudi mi govore o svom strahu da budućnost ne postoji. Kad razmišljaju o budućnosti, oni takođe pitaju: šta se još može zamisliti ili čemu se još možemo nadati? Kad kažemo da nema budućnosti ili da budućnost obećava samo još veće uništavanje, i dalje nešto zamišljamo, makar to bila mračna slika u kojoj nema ni tračka nade. Ali čak i kad zamišljamo neizbežan kraj, i dalje nešto zamišljamo.
To je slika: Vučić podiže, premešta i spušta male bele kutije. Radi to nezgrapno, sporo, čak i bezvoljno. Dovoljno nevešto da se jasno vidi da kuglice nema. Spusti poslednju kutiju i pita: gde je kuglica? Mi mu kažemo – nema je. On nam se iskezi u lice i kaže: hajde, ponovo. Taj nacereni klovn kao da je izašao iz noćne more Stephena Kinga. Samo što mi ne živimo u priči strave i užasa i nemamo košmare – on je naša jeziva stvarnost.
Možda nikada nećemo saznati šta se tačno desilo pred kraj petnaestominutne tišine na beogradskom protestu ali, ako je do državnih organa – sigurno je da nećemo saznati. Ministar policije nije rekao da će događaj ispitati već samo da je upotreba „zvučnog topa“ nezakonita, kao da to nismo znali i bez njega još odonda kad je tu spravu vlast pokušala da proturi kroz zakon koji je ipak povučen. Za razliku od narečenog ministra, javni tužilac je bio rečitiji: njegova služba će ispitati ne šta je izazvalo paničnu reakciju ljudi, već ko je sve to snimio i emitovao čime je izazvana panika u javnosti. A kad to izjave nadležni, naravno da će jedini nenadležni objasniti da je to samo opalila „antidron puška“.
U tekstu o izložbi slika Vase Pomorišca u Novom Sadu u februaru 2024. godine napisala sam: Novi Sad, nekada moje redovno izletište postaje ili je, pak, već postao stecište novogradnje, nereda, prljavih ulica i urbicida baš kao i Beograd.
Predstavljen drugi tom knjige "Kosovska knjiga pamćenja - Dostojanstvo za nestale" u izdanju dvaju fondova za humanitarno pravo iz Beograda i Prištine, koja se temelji na 1.636 priča o nestalima na Kosovu od 1998. do 2000. godine.
Vidimo pravo prvenstva prolaza za huligane. Oni su ti koji otimaju slobodu građanima Srbije, ali i gostima koji dolaze da bi komunicirali, razgovarali i upoznali se sa kosovskom kulturnom scenom, kaže Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava u vezi MUP-ove zabrane festivala "Mirëdita, dobar dan!" nakon protesta huligana i ultradesničara.
Ultradesničarska organizacija "Konzervativni pokret Naši" izlepila je u Beogradu plakate podrške beloruskom autoritarnom lideru Aleksandru Lukašenku.
Nakon što su u 20 sati zatvorena biračka mjesta u Srbiji očekuje se kako će uskoro biti saopćeni i prvi preliminarni rezultati. U međuvremenu oglasili su se i predstavnici opozicije, ali i vladajućeg SNS-a.
Iza Lucija Domicija, kako znamo, u Rimu je ipak ostalo nešto kuća i zgrada. Iza Nerona Vučića, pak – da skratim istoriju Beograda – neće ostati ništa starije od mandata Srpske napredne stranke: samo "ponos nacije", lepši i stariji Beograd. Šta god značilo to "lepši", i šta još godije značilo ono "stariji"
Nekoliko desetina demonstranata u Beogradu 3. septembra, na poziv desničarskih organizacija, protestovalo je protiv LGBT+ zajednice.
Konačno, dvogodišnji histerični, pa čak i psihotični pokušaji da se Kosovo još jednom oslobodi u svakom smislu unazadili su Srbiju i učinili je politički krajnje nestabilnom zemljom. Ali tako to biva kada se ljudi s minimalnim potencijalima odaju maksimalističkim ciljevima.
Toma bi, verujem, bez pogovora poslušao Vladimira Vladimiroviča. U to ne treba sumnjati. Ali sve nešto mislim da Putin neće prihvatiti ulogu štrajkbrehera. Već nam je to poručio preko svog Vu Kjer Ema, Lavrova koji je rekao: „To je unutrašnja stvar prijateljske zemlje.
