Ako se zemlje u razvoju onda smatraju odgovornim za svoj udeo u godišnjim emisijama (tj. za svoj udeo u godišnjem „prilivu“ emisija) kao da odgovornost za prethodne „zalihe“ emisija nije bitna, to povlači usporavanje rasta novih industrijalizovanih zemalja i nameće im nepravedne troškove. Emisije koje postoje su problem „zaliha“. Mi smo danas suočeni sa problemom upravo zato što su trenutno bogate zemlje u prošlosti proizvodile toliko emisija. Drugim rečima, klimatske promene se ne mogu tretirati samo kao problem „priliva“, pa čak ni primarno.
Priča koja dominira u zadnjih nekoliko desetljeća je ona o promjeni klime na Zemlji. Možda se u svemu tome daje prevelika uloga čovjeku i njegovim ekonomskim aktivnostima u modificiranju klime. Antropogeni faktor se javlja kao djelimičan faktor klime, ali ne treba zaboraviti da u prirodi postoje klimatski ciklusi koji su se javljali mnogo prije nastanka homonida.
Svijet je prošle godine dodao manje od polovine potrebne nove obnovljive energetske kapacitete kako bi ispunio svoje klimatske ciljeve, s porastom potražnje za energijom i slabom infrastrukturom mreže koja usporava prelazak s fosilnih goriva, rekao je u četvrtak vodeći istraživački institut.
Evropska agencija za okoliš (EEA) upozorila je u ponedjeljak da bi Evropa mogla pretrpjeti "katastrofalne" posljedice klimatskih promjena ako ne preduzme hitne mjere.
Američki start up radi na ponovnom genetskom stvaranju mamuta, tasmanijskog tigra i ptice dodo, palestinski režiser planira interkontinentalnu lutkarsku predstavu o ugroženim životinjskim vrstama – koliko zabavna treba biti borba protiv klimatskih promjena?
Rastuće temperature, u kombinaciji sa sušnim uslovima, pogoršavaju sposobnost biljaka da uskladište ugljen-dioksid. Saznanja iz nove studije pokazuju koliko smo zapravo izbacili živi svet na našoj planeti iz ravnoteže sagorevajući fosilna goriva
Protekla godina bila je najtoplija ikada u istoriji mjerenja. Naučnici je nazivaju godinom ekstrema. Klimatski rekordi su se rušili poput domina, a početak 2024. je rolerkoster temperature. Slobodno se može reći, prirodu smo natjerali da se „otme kontroli“.
„Postoji beskrajna nada“, kaže nam Kafka, „ali ne za nas.“ Ovaj mistični epigram sasvim je prikladan za pisca čiji likovi teže naizgled ostvarivim ciljevima ali, na tragičan ili zabavan način, nikad ne uspevaju da im se približe. Čini mi se, međutim, da je u našem svetu koji brzo tamni jednako istinito i obrnuto: Nema nade, osim za nas.
Ova godina je bila najtoplija od kad postoje merenja, ali nažalost, izgleda da neće dugo zadržati tu titulu.
Ova godina je na putu da postane najtoplija u istoriji merenja, ali kako navode aktuelne prognoze, ona možda neće zadugo ostati na ovom neslavnom tronu
Klimatska terapija, zaključila sam, može pomoći ljudima da prihvate realnost i krenu u akciju ili da ostanu tu gde su a da ne siđu s uma. Ali čini se da je terapijska praksa ukorenjena u veri da ćemo najbolje pomoći svetu i budućnosti ako zadržimo mentalno zdravlje – prilično razumnoj veri koju ne delim u potpunosti. Pozvala sam Tima Vihejdža, koji mi je rekao da je opet krenuo na terapiju i da mu je ona pomogla da nešto shvati: njegovo loše stanje se moglo pripisati nedijagnostikovanom poremećaju pažnje s hiperaktivnošću (ADHD)
Nova čelnica Međunarodne organizacije za migracije kaže da su efekti klimatskih promjena na ljudsku mobilnost među njena tri glavna prioriteta
