Oznaka klimatske promjene

Klimatske promjene: Treba li siromašni da ostanu siromašni

Ako se zemlje u razvoju onda smatraju odgovornim za svoj udeo u godišnjim emisijama (tj. za svoj udeo u godišnjem „prilivu“ emisija) kao da odgovornost za prethodne „zalihe“ emisija nije bitna, to povlači usporavanje rasta novih industrijalizovanih zemalja i nameće im nepravedne troškove. Emisije koje postoje su problem „zaliha“. Mi smo danas suočeni sa problemom upravo zato što su trenutno bogate zemlje u prošlosti proizvodile toliko emisija. Drugim rečima, klimatske promene se ne mogu tretirati samo kao problem „priliva“, pa čak ni primarno.

Struja od koje zavisi opstanak i prirode i ljudi

Priča koja dominira u zadnjih nekoliko desetljeća je ona o promjeni klime na Zemlji. Možda se u svemu tome daje prevelika uloga čovjeku i njegovim ekonomskim aktivnostima u modificiranju klime. Antropogeni faktor se javlja kao djelimičan faktor klime, ali ne treba zaboraviti da u prirodi postoje klimatski ciklusi koji su se javljali mnogo prije nastanka homonida.

Lutke i mamuti

Američki start up radi na ponovnom genetskom stvaranju mamuta, tasmanijskog tigra i ptice dodo, palestinski režiser planira interkontinentalnu lutkarsku predstavu o ugroženim životinjskim vrstama – koliko zabavna treba biti borba protiv klimatskih promjena?

ZELENI TALAS – Klima u godini ekstrema

Protekla godina bila je najtoplija ikada u istoriji mjerenja. Naučnici je nazivaju godinom ekstrema. Klimatski rekordi su se rušili poput domina, a početak 2024. je rolerkoster temperature. Slobodno se može reći, prirodu smo natjerali da se „otme kontroli“.

Klimatske promjene: Hajde da prestanemo da se pretvaramo

„Postoji beskrajna nada“, kaže nam Kafka, „ali ne za nas.“ Ovaj mistični epigram sasvim je prikladan za pisca čiji likovi teže naizgled ostvarivim ciljevima ali, na tragičan ili zabavan način, nikad ne uspevaju da im se približe. Čini mi se, međutim, da je u našem svetu koji brzo tamni jednako istinito i obrnuto: Nema nade, osim za nas.

Klimatske emocije

Klimatska terapija, zaključila sam, može pomoći ljudima da prihvate realnost i krenu u akciju ili da ostanu tu gde su a da ne siđu s uma. Ali čini se da je terapijska praksa ukorenjena u veri da ćemo najbolje pomoći svetu i budućnosti ako zadržimo mentalno zdravlje – prilično razumnoj veri koju ne delim u potpunosti. Pozvala sam Tima Vihejdža, koji mi je rekao da je opet krenuo na terapiju i da mu je ona pomogla da nešto shvati: njegovo loše stanje se moglo pripisati nedijagnostikovanom poremećaju pažnje s hiperaktivnošću (ADHD)